Urnebesna biografija državne sekretarke
Državna sekretarka u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike, Stana Božović, ima svoj sajt a na njemu i biografiju obogaćenu privatnim fotografijama rodnog grada, prve ljubavi i svoje dece. Lepo je što sekretarka želi da bude bliska sa narodom, ali njena biografija pisana na vrhuncu pesničkog nadahnuća postala je pravi hit na društvenim mrežama i internetu. Prenosimo najzanimljivije detalje.
"Rođena sam 15. januara 1962. usred ljute zime, u Beranama, ispod hladne i visoke planine Bjelasice, pored bistrog i brzog Lima. Te zime bivalo je i do minus 27 stepeni, a ulice su bile samo uzani tuneli između visokih zidova od snega. Rođena sam u porodici Vulevića, poreklom od plemena Vasojevića, koji dođoše iz Stare Raške i bila sam drugo dete po redu od nas tri brata i dve sestrice. Moj najstariji bratić Nenad nije znao baš dobro da govori kad sam se ja rodila i ime Stana nije znao da ponovi, ali me je stalno zvao Beba: te beba plače, te beba spava... I dan-danas me zato svi od milja zovu Beba", piše na početku biografije državne sekretarke Stane.
Njena uža porodica ima ima 300 ljudim, a zahvaljujući njoj saznajemo i da su prvi u Beranama kupili televizor.
"Tako smo među prvima u Beranama kupili i televizor, jer to za tatu nije bila zabava, već naš prozor u svet. Ja sam se još istog dana pohvalila u školi, ali mi je malo ko verovao, pa se moja drugarica iz razreda, Nurka, uputila kod mene kući odmah posle škole da proveri tu čudesnu kutiju i ostala bez daha", opisuje Stana.
Iz osnovne škole izašla je kao odličan učenik i vrhunska rukometašica, a završila je i osnovnu muzičku školu. Posle toga upisuje srednju medicinsku jer je htela da "spasava ljude", a odlična je i u pripremanju kolača.
Stana Božović je opisala i kako je upoznala "nežnog i pažljivog mladićg", kasnije prvaku u kikboksu, kojeg je upoznala na drugoj godini fakulteta. Slobodana Miloševića nije volela, a jedne večeri njenog muža Raju su odveli i pretukli. U nastavku pesnički opisuje i izlazak iz Miloševićeve vladavine: "5. septembra 2000. lažno sunce zasjalo je varljivim sjajem velikih obećanja". Sedam godina kasnije je izgubila posao u državnoj službi jer, kako tvrdi, nije bila politički podobna.
Stana nas upoznaje i sa svojim nepobedivim duhom, a ovaj deo biografije kao da je izašao iz neke pesme o nikad viđenom junaštvu. "Ustala sam iz pepela svog očajavanja i vratila se u ring s obe ruke visoko podignute! Odlučila sam da više nikada ne primim takve niske udarce: ni ja, ni moja porodica, ni moja Srbija. Odlučila sam da se borim u redovima Srpske napredne stranke, koja se upravo tada stvarala kao jedina nova i pozitivna snaga", piše Stana čiji je cilj bio "promeniti onu hladnu, arogantnu Srbiju koja nam je ukrala 20 godina života, a nekima, nažalost, zauvek uzela posao, zdravlje, budućnost, pa i sami život".
