Banju Koviljaču jedu trulež i gljive

Poznato turističko mesto Banja Koviljača ima jedan od najvećih i najlepših parkova u Srbiji. Prostire se na površini od oko 40 hektara, od čega je deo pod parkovskom šumom, grabom, cerom i bukvom, a u donjem delu parka na 13 hektara raste više od stotinu vrsta, 30 četinarskih, 49 lišćarskih i oko 30 vrsta žbunja. Ipak, ozbiljno je ugrožen njen opstanak.

Banjski park jedan od najvećih u Srbiji

 

Prema rečima Branka Miloševića, pejzažnog arhitekte iz Direkcije za upravljanje i razvoj Banje Koviljače, najveći problem je to što su drveće napali trulež i gljive. Pre četvrt veka ovde je bilo 1.660 stabala, a sada ih je 960, s tim što još pedesetak treba poseći. Stručnjaci smatraju da je obolelo oko 80 odsto stabala u parku.

- Problem je što drvo iznutra truli i onda može pasti pod teretom snega. Dešava se da stablo nema suvih grana grana, ali mu truli koren i može ga izvaliti i slabiji vetar. Zbog toga bi trebalo stabla duž parkovskih staza ukloniti i posaditi nova. Planirano je da posadimo vrste kojima odgovaraju uslovi staništa kako se to ne bi ubuduće dešavalo. Park je zaštićeno prirodno dobro i za sve što se radi prethodno je potrebna saglasnost Zavoda za zaštitu prirode iz Beograda - kaže Milošević za "Vesti".

Obolelo stablo

Banjski park ima i one vrste koje je veoma teško naći na drugim zelenim površinama. Jedino u Srbiji stablo taksodijum ascendensa, severnoameričkog drveta, nalazi se samo u ovom parku i retko gde su kao ovde ukomponovane različite vrste. Stogodišnje banjske tise su mlade jer ovo drvo kod nas može doživeti 2.000-4.000 godina, nedaleko od nje je magnolija kobus koja cveta belim cvetovima, tu je crvenolisna bukva, vrsta veoma retka na zelenim površinama i to je ono što parku daje posebnost. Međutim, zbog neodgovarajućih uslova staništa ovde su ugroženi skoro svi crni borovi, kao i onaj koji je posadio kralj Petar Prvi Karađorđević pre 90 godina.

U parku je još 1987. registrovan napad potkornjaka, insekta koji se ubušuje u deblo i hrani se njime jedući ga iznutra, i tada se nije ništa konkretno preduzelo tako da su ova stabla pri kraju životnog veka, pošto više nema pomoći. Milošević kaže da bi ubuduće trebalo saditi vrste kojima je ovde prirodno stanište poput hrasta i graba i četinarske vrste koje su se pokazale otpornijim, ali pošto je ovo istorijski park, treba koliko god je to moguće očuvati i stabla crnog bora.

- Počeli smo da radimo na obnovi parka, postavljen je sistem za navodnjavanje zelenih i površina pod cvećem, pokrenuta je rasadnička proizvodnja, planira se sadnja 30.000 primeraka različitog cveća - kaže Milošević.

Direkcija je počela sa novim stručnjakom da ispravlja neke greške počinjene u prošlosti i da polako, ali sigurno, vraća stari sjaj banjskom parku koji i danas oduševi posetioce svojim izgledom. Namera je da narednih godina ovo bude zdrav park, a bogati cvetnjaci tematski kao onaj iza bista kraljeva Karađorđevića, Petra Prvog i Aleksandra, koji su u obliku krune i pokazuje kako su parkovske staze nekada tako izgledale.

Mnogi turisti misle da je ovo engleski park, ali su oni prirodni parkovi sa krivim stazama, velikim masivima žbunja, drveća, dok je ovaj u Koviljači školski primer klasično uređenog parka sa elementima baroka. U sredini parka je fontana koja je poklon Japana iz vremena kada su sredinom prošlog veka gradili lozničku Viskozu. Na tom mestu nekada je bio vodoskok sa starim lavljim glavama i plan je da se njegova replika postavi u delu parka koji se uređuje ispred Kur-salona.