Čuvari srpskog neba
Na nebu iznad Srbije u svakom trenutku je više desetina aviona i premda običan svet tek ponekad to primeti kao dugačku štraftu pare na nebu, radnici Agencije za kontrolu letenja svakog od njih drže na oku sve dok ne slete ili prelete 145.556 kvadratnih kilometara ne samo naše zemlje, već i Crne Gore, kao i 55 odsto Bosne i Hercegovine i dela južnog Jadrana.
Centar te kontrole je u Beogradu, u posebnoj velikoj prostoriji bez prozora, u kojoj se po pravilu govori tiho. Reporteri "Vesti" dobili su izuzetnu priliku da posete restriktivni centar u kojem se uglavnom mladi ljudi staraju da se svi ti avioni nad vazdušnim prostorom koji Srbija kontroliše, bezbedno mimoiđu i na željenu destinaciju stignu što kraćom rutom i za što kraće vreme.
Vršac obučio 2.000 pilotaPilotska akademija u Vršcu je od 1954. godine, kad je osnovana, obučila više od 2.000 pilota koji su leteli i lete za više od 30 svetskih kompanija. Škola poseduje sopstveni aerodrom sa aerodromskim kontrolnim tornjem, 1.700 kvadratnih kilometara vazdušnog prostora određenog za školovanje i modernizovanu flotu od 20 vazduhoplova tipa cesna 172-S, cesna 172-N i cesna 310. Dozvole koje stiču piloti u Vršcu priznaje Evropska agencije za bezbednost vazdušnog saobraćaja - EASA i ne podrazumeva se dodatna obuku. |
- Tiho se govori kako kontrolori ne bi ometali jedni druge, kako se bespotrebnom bukom ne bi zbunjivali piloti koji jasno moraju čuti instrukcije koje im izdajemo. Posao je vrlo delikatan i zato kontrolor u određenom sektoru ima jedan sat odmora posle dva sata rada - kaže Bruno Genal, direktor Oblasne kontrole letenja.
Prema ocenama Eurokontrola, krovne institucije Evrope kojoj su podređeni svi nacionalni centri, SMATSA je na drugom mestu po parametrima poslovanja. Prvi su Danci. Svi drugi su iza Srbije.
Pored nadzora neba nad Srbijom, SMATSA se bavi i školovanjem kontrolora letenja koje je čak skuplje nego obučavanje pilota. Nekadašnja Pilotska akademija Jata u Vršcu prešla je pre nekoliko godina u ruke SMATSA koja je preuzela i taj segment obuke, ulažući u najsavremenije simulatore aviona, kao i 20 modernih školskih aviona.
- Klijenti nam dolaze iz celog sveta. Upravo je obuku završila grupa iz Alžira, ali ipak su najbrojniji naši ljudi i to oni iz dijaspore koji žele da kod nas završe obuku koja se smatra jednom od najkvalitetnijih u Evropi, a pri tom i daleko jeftinijih nego u drugim centrima - napominje Genal.
Kako se aviosaobraćaj u Evropi razvija,, to je i potreba za usavršavanjem upravljanja vazdušnim prostorom sve veća. Zbog toga se države Evrope udružuju ne samo na zemlji, brisanjem granica, već i na nebu, stvaranjem takozvani FAB (Functional Airspace Block), zajedničkog bloka vazdušnog prostora.
Početkom novembra vlade Srbije i Crne Gore saglasile su se da je nužno da rade zajedno u uključivanju u jedan od okolnih vazdušnih blokova.
- U Evropi ima devet blokova vazdušnog prostora i mi trenutno nismo deo nijednog. Okružuju nas Centralnoevropski na severu i zapadu, Dunavski na istoku i Plavi mediteranski na jugu. Mi ne pripadamo nijednom, a moje je mišljenje da bi trebalo da budemo deo što većeg vazdušnog bloka, dakle Centralnoevropskog u kojem su pored nas Italija, Hrvatska, Slovenija, Austrija, Švajcarska, Mađarska, Češka i Slovačka - dodaje Genal.
Krajnji cilj ovog ukrupnjavanja jeste da se stvori jedinstveno nebo nad Evropom, što smanjuje birokratiju, troškove, ujednačava operativne procedure i olakšava proces koji je neminovan, a to je da će se do 2020. obim vazdušnog saobraćaja prema nekim procenama uvećati čak za 100 odsto!
Letovi preko država susedaAvionima koji lete za Prištinu nije dopušteno da u te svrhe preleću teritoriju Srbije. Stoga su kompanije prinuđene da sa severa lete ili preko Mađarske, Rumunije i Bugarske, te Makedonije, ili preko italijanskog dela Jadrana i Albanije. Počev od 2014. Srbija će dopustiti prelet svoje teritorije (s Kosovom), ali ne i otvaranje vazdušnog prostora za sletanje u Prištinu. Politika je tako primorala kompanije na mnogo kruženja, troškova goriva i vremena.
|
