Sledi decenija "ispunjavanja uslova"
Srbija će 21. januara otpočeti pregovore o prijemu u EU i sada je čeka decenija ispunjavanja uslova iz pregovaračkih poglavlja. Tekst zaključaka sastanka evropskih ministara, koji treba da potvrde šefovi država i vlada EU, potvrđuje činjenicu koju je zvanični Beograd dugo odbijao da prihvati: put Srbije u EU vodi preko Kosova.
O tome kakva uzbrdica čeka Srbiju govori i činjenica da su ministri spoljnih poslova EU u utorak odlučili da uoči samog prijema u članstvo EU, treba da bude postignut pravno obavezujući sporazum o "sveobuhvatnoj normalizaciji" odnosa Srbije sa Kosovom. Ova formula se donekle može protumačiti kao kompromis jer je Nemačka insistirala na izrazu "puna normalizacija" za koji je Priština tvrdila da znači priznanje.
Članice drugog redaSrbiju čekaju teške reforme u oblasti pravosuđa, bezbednosti, zdravstva, prosvete i ekonomije, i naročito u poljoprivredi. Sve ove reforme Bugarska i Rumunija nisu ispunile pa su ipak bile primljene u EU 2006, pre svega zbog njihove lojalnosti SAD i NATO-u. Zato su postale neka vrsta članica drugog reda, teritorija jeftine radne snage za krupnu evropsku industriju. |
Jedan sagovornik "Vesti" blizak nemačkim izvorima kaže da je ovakav "ustupak" Berlin lako učinio jer je proces pregovora za prijem dug i trajaće bar još deset godina.
- Ko zna šta će se sve dotle desiti - kaže on.
Kao veoma moguću varijantu pominje da će Srbija pre prijema morati da se obaveže da neće blokirati prijem Kosova u EU. Slično je bilo sa Kiprom koji je 2004. potpisao da neće blokirati evropsku integraciju Turske.
Zbog toga što je sve ovo na dugom štapu niko se direktno i ne bavi pitanjem da li će jednog dana Beograd morati eksplicitno da prizna nezavisnost Kosova.
Odluka EU da otvori pregovore sa Srbijom nije iznenađujuća jer je Beograd ispunio sve evropske, odnosno nemačke uslove. Srbija je ukinula svoje institucije na severu Kosova i prihvatila da ne ometa njegovo funkcionisanje kao nezavisne države.
