Svaki treći testirani u Srbiji nije otac svog deteta
Nesigurnost u vernost partnera neretko se završava sumnjama u biološko očinstvo dece. U DNK laboratoriji Instituta za sudsku medicinu godišnje se obavi oko 250 testova spornog očinstva, koliko se prema nekim procenama uradi i u privatnim klinikama. Rezultati pokazuju da svaki teći testirani muškarac nije otac deteta. pišu beogradski mediji.
Rukovodilac DNK laboratorije na tom institutu Oliver Stojković kaže da statistike pokazuju da praktično oko 80 muškaraca koji se testiraju u toj laboratoriji dobiju rezultat koji zapravo isključuje njihovo očinstvo.
''Postoje tri načina da se uradi ova vrsta testa. Jedan je da se otac i dete lično pojave u Institutu i da im se tu uzmu analize. U tom slučaju otac mora da bude upisan kao otac deteta, a ukoliko je dete mlađe od 14 godina mora doći i majka koja će dati saglasnost. U ovom slučaju rezultat je validan na sudu. Drugi način je preko sudskog rešenja, kada sud odnese rešenje da se obavi DNK analiza'' kaže Stojković za ''Telegraf''.
Mnogo češće, ljudi koji žele da utvrde očinstvo rade to anonimno, i to najčešće putem pošte. U tom slučaju za analizu se najčešće šalju četkicu za zube, ili pak opušci od cigareta, objašnjava Stojković.
U privatnim laboratorijama kao uzorak moguće je doneti i sečene nokte, upotrebljene štapiće za čišćenje ušiju, tkanine s biološkim materijalom (pljuvačka, krv, semena tečnost), cucle i čaše ili flaše iz kojih je samo dotična osoba pila, kao i žvake.
''Ljudi kad dobiju rezultate često pitaju koliko je ovo pouzdan metod i koliko su rezultati tačni. Ovo je ozbiljna stvar i kad saopštavamo rezultate onda su oni apsolutno tačni'', kaže Stojković i navodi neke od situacija koje je sretao tokom svoje karijere.
''Bio je slučaj da čovek dođe s četvoro dece i od to četvoro se ispostavi da dvoje jesu njegova, dvoje da nisu. Zatim, dogodilo se na primer, da testirani muškarac želi da utvrdi da li je on otac detetu ili je njegov otac otac detetu? Tada se ispostavilo da je on zapravo bio brat detetu za koje je verovao da mu je sin'', priča Stojković.
On objašnjava i da postoji jedna specifična situacija kada nije moguće utvrditi očinstvo – kada se testiraju braća blizanci koji nose identičan DNK kod.
Ove analize na Institutu za sudsku medicinu koštaju 25.636 dinara ukoliko se rade anonimno, odnosno 32.372 dinara ukoliko se rade analize koje su validne na sudu. Rezultati ovih analiza usmeno se saopštavaju 24 sata nakon uzetih uzoraka, dok će 72 sata nakon obavljene analize na adresu pristići pisani izveštaj.
Zanimljivo je da je u poslednje vreme poraslo interesovanje za prenatalno utvrđivanje očinstva, čija cena na privatnim klinikama iznosi 25.000 dinara.
