Ugroženi Srbi za Mila nisu tema
Predsednik Vlade Crne Gore Milo Đukanović doputovao je u Beograd u dvodnevnu posetu Srbiji, prvu zvaničnu od kada je 2006. godine Crna Gora napustila državnu zajednicu sa Srbijom i proglasila nezavisnost.
Kada je u septembru srpski premijer Ivica Dačić boravio u Crnoj Gori obe strane su isticale da se odnosi dve susedne države nalaze na uzlaznoj putanji. Zbog istorijske povezanosti dva naroda ti odnosi se još uvek dominantno posmatraju kroz položaj srpskog naroda koji u Crnoj Gori čini gotovo jednu trećinu stanovništva (28,7 odsto). I dok premijer Đukanović tvrdi da "nema ugroženosti Srba u Crnoj Gori", za predsednika Srpskog nacionalnog saveta (SNS) Momčila Vuksanovića diskriminacija Srba je više nego očigledna u svim segmentima najmlađe evropske države.
I Beograd ćutiImajući u vidu da i srpske i crnogorske aktuelne vlasti žele što brži napredak bilateralnih odnosa dve države, teško je poverovati da će se na sastancima u Beogradu sa crnogorskim premijerom ozbiljnije potegnuti neki od pomenutih problema Srba u Crnoj Gori. Pre će biti insistiranja na, kako je i najavljeno, privrednoj i saradnji u oblasti evropskih integracija, što je zajednički cilj kojem teže obe vlade. |
- Postoji niz konkretnih dokaza da su Srbi diskriminisani u odnosu na druge nacionalne zajednice, i u odnosu na većinsku crnogorsku i u odnosu na ostale manjinske zajednice u Crnoj Gori. Gospodina Đukanovića treba upitati koliko je to Srba prisutno u lokalnoj upravi, u državnim institucijama, u obrazovanju, u diplomatiji, u vojsci. Nema ih ni pet posto. To je zanemarljiv procenat ako se zna da se na poslednjem popisu skoro trećina stanovništva izjasnila kao Srbi - kaže Vuksanović za "Vesti".
Crnogorski premijer u autorskom tekstu u "Ninu", a uoči posete Beogradu, tvrdi da su oni koji govore o ugroženosti Srba u Crnoj Gori zapravo oni koji ne priznaju crnogorsku naciju. Za Vuksanovića je stvar upravo obrnuta.
- Evo na primeru jezika: srpski jezik koji je većinski u Crnoj Gori stavljen je u položaj jezika manjinskih nacionalih zajednica. Ni nastavni programi u školama za maternji jezik nisu usklađeni sa potrebama srpske jezičke populacije. Iz škola su eliminisani gotovo svi značajni srpski književnici i oni koji su se tako izjašnjavali. Gotovo da nema Andrića, Njegoša, Dučića, Zmaja, Desanke Maksimović... I kada se radi o istorijskim udžbenicima, na delu je preoblikovanje prošlosti i njeno upodobljavanje ideologiji sadašnjih crnogorskih vlasti da se što više udalje od svega što je srpsko. U tim udžbenicima Nemanjići se predstavljaju kao okupatori Zete i Duklje - navodi Vuksanović.
Manjina ili konstitutivni narodU Crnoj Gori trenutno je aktuelno osporavanje Srpskog nacionalnog saveta. Ne samo što to čini crnogorski režim, već za postojanje SNS potrebu ne vidi ni najveća srpska strana u Crnoj Gori Nova srpska demokratija (NOVA). Oni polaze od toga da Srbi ne mogu biti nacionalna zajednica, već konstitutivni narod u Crnoj Gori. |
