Novi život malog Miloša

Na stolu su sarme, Miloševo omiljeno jelo i jedina šansa da se s igrališta privuče u kuću. Dvanaestogodišnji dečak najviše voli fudbal, da se igra po ceo dan od ujutro do uveče. Izgleda kao da želi da nadoknadi sve što je tokom dugih i mračnih godina u bolnicama propustio, piše nemački "Bild" u reportaži kojom se uoči svoje novogodišnje humanitarne akcije Srce za decu seća onih kojima je ova fondacija spasla život.

Sa mamom Marinom u branderburškom Nojendorfu

Miloš Momirović je danas zdravo dete, i to zahvaljujući čitaocima ovog najtiražnijeg nemačkog lista. Od trenutka kad je objavljena njegova priča, za samo četiri dana je prikupljeno 145.000 evra za lečenje - novac koji je spasao Milošev život.

Te 2006. godine je "Bild" saznao za priču bolesnog dečaka koji je živeo u selu Barič kod Velikog Gradišta u Srbiji i četiri od pet godina svog malog života proveo je u bolnici. Dijagnoza je bila "kartagenski sindrom", gde su organi kao u ogledalu, odnosno na drugoj strani od one koja je kod ostalih ljudi uobičajena. Njegovo srce je kucalo na desnoj strani, žučna kesa i jetra su bili smeštene na levoj.

Priča o bolesnom dečaku iz Srbije dirnula je u srce hiljade naših čitalaca koji su prvi saznali za slučaj malog Miloša Momirovića i borbu njegovih roditelja za njegov spas. Posle objavljivanja razgovora sa bračnim parom naših zemljaka iz Minhena, javila se jedna naša lekarka iz Nemačke koja je kao stručnjak preporučila kliniku u Jeni kao izuzetnu ustanovu specijalizovanu upravo za presađivanje organa kod dece.
Po dolasku porodice Momirović u Nemačku, mnogi naši zemljaci, "Vesti", brojni ljudi velikog srca pomogli su malom Milošu i njegovoj porodici.
 

Miloš Momirović

Podsetimo, Miloš, o kome su "Vesti" pisale tokom čitave humanitarne akcije, zbog urođenog nedostatka je već na početku života jedva preživeo teško oštećenje jetre, a potom je izgubio i oko. Operacija u Jeni je bila jedina nada. Hirurzi su u prilično rizičnom operativnom zahvatu dečaku odstranili celu obolelu jetru, a umesto delića očeve, kako je prvobitno bilo planirano, presađen mu je petostruko veći deo očeve jetre, koji se prema ranijim ispitivanjima pokazao kao idealan davalac.

Sa tatom Slađanom i mamom Marinom 2006. godine pre operacije

 

Pri svemu tome je i otac Slađan, po rečima lekara, trpeo velike bolove. Hirurški zahvat se odužio i prvobitni plan operacije je bio menjan u hodu, pa je on morao da sačeka dok lekari obave sve što je neophodno za sam čin presađivanja. Dečak sa tako transplantiranom jetrom živi i danas.