Divovi iz divlje zemlje
Divovi su najstariji srpski demoni, ali su prezreni i prognani gotovo iz svih srpskih krajeva. Ima ih još samo na najnepristupačnijim planimama i šumama, gde stanuju u pećinama. Visoki su kao brdo i imaju neverovatnu snagu. Poneki imaju jedno veliko oko u glavi, kao kiklop Polifem, koga je pobedio veliki antički junak Odisej.
Divovi su veoma proždrljivi i naročito rado jedu ljudsko meso. Oni su i najnekulturniji od svih demona. Divska majka sopstvenim dojkama prihvata vruć hleb iz ognjišta, jer ne zna za lopatu. Njihovo oružje nije mač ni koplje, nego kamenje. Zapuštenog su i izgleda. Obrve su im kao šuma, tako da povremeno moraju da ih seku kako bi uopšte mogli da gledaju. Divova glupost je bezgranična i zato ih ljudi često varaju. Umeju da budu požudni ljubavnici, koji na silu moraju da ugrabe devojku, ali se za divkinje kaže da su lepše od vila.
Ima divova koji su se prilagodili ljudskom životu, pa obrađuju zemlju i umeju sebi da sagrade kuću. Njima pripadaju sve one životinje i biljke koje imaju "divlji" u imenu: divokoza, divlji golub, divlja jabuka. Neki put se predtatvljaju i kao čarobnjaci, jer poseduju magične stvari, na primer čizme što "u jedan korak hvataju sahat puta", ili čarobni štap kojim mogu da sebi i drugima promene lik. Divovi imaju i sopstvenu, "divju zemlju", u koju se obično šalju junaci da bi se iskušali na teškim zadacima. Tako je knez Lazar slao Miloša Obilića da pokupi harač.
Srbi su divove tokom vremena uglavnom zaboravili, a njihove osobine su prešle na druga ogromna bića, naročito na junake kao što je čuveni Međedović, sin gorskog medveda i smrtne žene. On je još kao dete mogao da iščupa bukvu iz korena i od nje napravi sebi toljagu sa kojom putuje. Njemu je jedan ručak ono što pojede nekoliko stotina gladnih ratara, a njihove gvozdene plugove daje kovaču da mu iskuje buzdovan.
Kada Međedović hoće da isproba da li mu je ovo oružje dobro, hitne ga u nebo i dočekuje sopstvenim leđima. On se oko devojke bije sa drugim divom Brkom, kome je samo u jednom brku "trista i šezdeset i pet 'tičijih gnijezda", a kada tog Brku, dok spava na devojčinom krilu, Međedović tresne svojim strašnim buzdovanom, Brki se učini da ga je neki insekt ujeo. Dok je bežao od Brke, Međedović nađe u sledećem selu još veće divove. Jedan, sejući na njivi, ponudi mu da ga sakrije u svoju torbu za seme. Kada je opasnost prošla, ovaj div zaboravi na Međedovića, pa ga stavi u usta sa punom šakom semena, i ko zna šta bi bilo, da divu u ustima srećom "nađe jedan krnjav zub, te se u njemu ustavi i prićuti"
