Dijasporu prevoze "divljaci"
Srpska policija punih sedam godina ne uspeva da se obračuna sa divljim kombi prevoznicima na međugradskim, ali i na međunarodnim linijama. Prema procenama koje su napravljene još 2006. zbog ovih prevoznika država godišnje gubi oko 350 miliona evra na ime poreza i drugih dažbina koje regularni prevoznici moraju da plate.
Međutim, sada je to i međunarodni problem, s obzirom na to da je iz Brisela stigla opomena da država mora da stane na put tim ljudima, jer će u suprotnom na granici biti velikih problema.
Brojke ilegalno prevezenih ljudi su ogromne. Prosečno za vikend oko 300 takvih mini prevoznika uđe i izađe iz Srbije, te u proseku preveze u oba pravca 30 putnika. To znači da 9.000 ljudi samo vikendom koristi usluge ilegalnih prevoznika, ili ravno 468.000 putnika godišnje, izračunali su u Srbijatransportu!
- U Srbiji u sektoru međunarodnog prevoza deluju tri grupe prevoznika. Prvi su oni koji imaju dozvole za određene linije, plaćaju poreze u državama u kojima saobraćaju. Drugi su oni koji imaju dozvole za određene linije, ali i mimo njih, "na divlje" prevoze ljude do zemalja i gradova za koje nemaju dozvolu, dok je treća grupa ona koja je potpuno u crnoj zoni. Reč je o divljim prevoznicima koji niti imaju dozvole niti gde plaćaju porez. Ogromna većina tih prevoznika su naši ljudi koji žive u Austriji ili Nemačkoj, što se vidi po tablicama vozila koja skupljaju putnike - kaže za "Vesti" Milorad Protić, generalni direktor Panonijabusa iz Novog Sada, preduzeća specijalizovanog za prevoz u međunarodnom saobraćaju.
Za dozvolu tri godine i tri autobusaU međunarodnom saobraćaju, prema važećim propisima, dozvole izdaje Ministarstvo saobraćaja. Uslov je da prevoznik tri godine posluje u Srbiji i da ima tri autobusa u vlasništvu. Na osnovu toga dobija dozvolu za liniju za koju je aplicirao. Naravno, mora da poštuje red vožnje. |
Država, odnosno policija, carina, Ministarstvo saobraćaja i Ministarstvo finansija vrlo dobro znaju za problem, ali se nikad sa njim nisu uhvatila u koštac.
Procena udruženja Srbijatransport je da divlji prevoznici oduzmu godišnje oko 30 odsto putnika regularnim prevoznicima koji tako gube novac, a time i manje plaćaju porez.
Najživlji nelegalni prevoz na međunarodnim linijama je između Srbije i Austrije, odakle svakodnevno za Srbiju polazi oko sto kombi vozila čiji su vlasnici naši državljani sa austrijskim državljanstvom. Vikendom ih ima i do tri stotine.
- Najkurentnije su destinacije prema Beču, Inglštatu, Berlinu i Štutgartu. Ovi prevoznici okupljaju se uglavnom vikendom, zavlačeći vozila oko autobuskih stanica u Beogradu, Novom Sadu, Požarevcu i u ostalim gradovima koji imaju jaku dijasporu. Na carini obično kažu da prevoze rođake pa im inspektori ništa ne mogu, pogotovo što je reč o vozilima sa osam, plus jednim sedištem, za koja ne treba nikakva posebna dozvola. Mnogo novca ovakvi prevoznici zarade naplaćujući prenos prtljaga i novca preko granice, ili švercujući cigare i alkohol, čak i meso - tvrdi Protić.
Da nezakonito poslovanje u saobraćaju, selektivna primena zakona, korupcija i nelegalni prevoznici u javnom linijskom saobraćaju predstavljaju ogroman problem, potvrđuje i Goran Aleksić, direktor udruženja Srbijatransport.
- Takav tržišni ambijent nanosi veliku štetu legalnim prevoznicima, budžetu Srbije, ali i putnicima. Kod nelegalnih prevoznika rade vozači bez lekarskih pregleda, često penzioneri. Kontrole tehničke ispravnosti nema, a putnici i prtljag nisu osigurani. Sadašnji zakonski okvir je nekvalitetan jer ostavlja mogućnost za sve ovo što nam se loše na terenu dešava. Zato je važno da se pooštre pravila, da se tačno zna ko može da prevozi putnike, koliko autobusa treba da ima i koliko vozača. Kao što turističke agencije imaju licence, i mi to isto tražimo za prevoznike - napominje Aleksić.
Avantura visokog rizikaOni koji putuju neregistrovanim linijama, upozoravaju u srpskom Ministarstvu saobraćaja, nikad ne mogu da budu sigurni da će stići tamo gde su naumili, jer je reč u autobusima u vrlo lošem stanju, starima i po 20 godina. Kupovinom karata putnici ovde nisu osigurani od povreda u slučaju udesa. Veliko je pitanje i kakvi su vozači, da li su prinuđeni da u paru voze po 2.000 kilometara, što nije retkost.
|
