Školske uniforme opet u upotrebi
Ko je bogat, a ko nema novca ne vidi se ispod školske uniforme, veruju u školama u koje se vraća obaveza nošenja kecelja. Uniforme se u neke škole vraćaju i radi bezbednosti i lakšeg prepoznavanja đaka.
Prve asocijacije na školsku uniformu razlikuju se od generacije do generacije. Neki smatraju da je zgodna jer prikriva socijalne razlike, drugi je baš zbog toga ne vole. Kecelje se u neke škole vraćaju i radi bezbednosti i lakšeg prepoznavanja đaka. U zemljama poput Japana i Velike Britanije nošenje uniformi je tradicija i izraz ugleda.
Do kraja osamdesetih godina gotovo da nije bilo škole u zemlji u kojoj đačke uniforme nisu bile obavezne. Deca su ih prihvatala kao deo školovanja. Nekima je tadašnja jednoličnost smetala, a drugi danas nisu zadovoljni preteranom slobodom odevanja u školi.
"Mnogi školu dozivljavaju kao modnu pistu po kojoj nose svoje najskuplje odevne komade, a škola je pre svega vaspitno-obrazovna ustanova i uvođenjem uniformi istaći će se ta njena uloga", ističe jedna učenica.
Da razlike u bogatsvu dece ne bi bile toliko očigledne, učenici Medicinske škole u Čačku, predlažu da se u nastavu i u školsko dvorište vrati obavezna uniforma.
Školske uniforme se uvode i radi bezbednosti učenika, objašnjavaju u Osnovnoj školi "Aleksa Šantić" u Kaluđerici, gde kecelje nosi već druga generacija đaka. Direktor OŠ "Aleksa Šantić" Radivoje Miljić kaže da kada deca imaju uniformu nastavnici ih prepoznaju.
"Podeljeni smo u dve škole i apsolutno je nemoguće prepoznati onu decu koja su otišla pre pola godine ili godinu u drugu školu. Centar okupljanja dece je školsko dvorište i deca vrlo brzo utrče u školu i ne znamo da li je učenik naš ili nije. Ovako se prepoznaju", kaže Miljić.
Iako uniforme treba da doprinesu jednakosti učenika, njihovo nošenje samo po sebi to ne može učiniti - smatraju stručnjaci. Sociolog Vladimir Vuletić kaže da uniforme mogu da doprinesu tome da se učenici međusobno ne posmatraju prema odelu koje nose, ali će se zato posmatrati prema mobilnom telefonu koji koriste, prema cipelama i prema drugim aspektima socijalnih nejednakosti.
"U tom smislu dakle teško da će uniforme doprineti tom cilju", kaže Vuletić.
Ipak, znatno je više škola i učenika koji neće rado prihvatiti uniformisanje. Mnogima je cilj da u svakoj prilici pokažu koliko novca imaju. Kecelja tu ne može mnogo da pomogne.