SAD: Nizak stepen zaštite ljudskih prava na Kosovu
Trgovina ljudima, slučajevi politički i etnički motivisanog nasilja, neefikasno pravosuđe i veliki broj interno raseljenih lica predstavljaju ozbiljan problem na Kosovu, navodi se u večeras objavljenom izveštaju Stejt departmenta za 2009. godinu o stanju ljudskih prava u južnoj srpskoj pokrajini.
Na Kosovu je izostao progres po pitanju povratka interno raseljenih lica svojim domovima, zabeleženi su brojni slučajevi nasilja i diskriminacije žena, trgovine ljudima, pre svega žena i dece koji su odvođeni u seksualno roblje. Na Kosovu je registrovana i izražena antipatija prema Srbima i Srpskoj pravoslavnoj crkvi, naveo je Stejt department.
U izveštaju se ističe da su tokom prethodne godine na Kosovu zabeleženi jedan smrtni slučaj i šest povreda izazvanim eksplozijama oružanih naprava i nagaznih mina, zaostalih iz rata tokom 1998-1999. godine. Zabeleženi su i slučajevi korupcije, kao i mešanje vlade u poslove sudstva i vojsku.
Stejt department navodi da su se i kosovski mediji suočili sa teškoćama i preprekama u prikupljanju informacija od vlade i javnih institucija.
Prema podacima UNHCR na kraju 2009. godine na Kosovu je bilo 19.695 raseljenih lica, od kojih su 52 odsto kosovski Srbi, a 38 odsto kosovski Albanci. Od 4.100 lica raseljenih u neredima iz 2004. godine, oko 1.200 njih i dalje imaju status interno raseljenih lica, stoji u izveštaju.
Na Kosovu su registrovani i različiti oblici socijalnog nasilja, zatim diskriminacije osoba sa posebnim potrebama, nasilje i netrpeljivost zasnovana na seksualnoj orijentaciji, kao i rad dece na crno. Politički motivisanih ubistava ili otmice ljudi nije bilo, navedeno je u izveštaju.
Od januara do novembra prošle godine, na Kosovu je 856 ljudi bilo žrtva nasilja, od toga 681 žena i 175 muškaraca. Takođe, tokom prošle godine u 125 slučajeva žrtve su bila deca - 74 devojčice i 51 dečak.
Privremene kosovske institucije prošle godine nisu usvojile nijedan zakon koji reguliše oblast zaštite prava radnika. Prosečna mesečna zarada je bila 230 evra u javnom sektoru i 280 evra u privatnom sektoru, dok je nezvanična minimalna zarada iznosila 80 evra, navodi se u izveštaju Stejt departmenta.
