Dragomira izludeli zli ljudi
Nedavna drama u kojoj je glavni lik bio Dragomir Minić iz sela Metikoše kod Kraljeva, pogodila je i Momčila Kopuza iz Minhena, koji je jedno vreme stanovao zajedno sa Minićem, a duže vreme su i radili zajedno u pogonima BMW.
Podsetimo, Dragomir Minić (70) iz sela Metikoš kod Kraljeva, 9. novembra ranio je dvojicu ljudi i potom se zabarikadirao u svoju kuću razmenjujući povremeno vatru sa policijom. Posle više sati pregovora njega su uhapsili pripadnici Specijalne antiterorističke jedinice MUP-a Srbije.
Njegov bivši kolega, danas redovan čitalac "Vesti", Momčilo Kopuz bio je šokiran kada je na naslovnoj strani pročitao za događaj u okolini Kraljeva. Ni posle nekoliko dana ne može da veruje šta se dogodilo čoveku koji je bio omiljen među kolegama u BMW.
Pljačke i pretnjeKao gastarbajter koji se lepo skućio Dragomir Minić je svakako bio "trn u oku" onih koji to nisu lako podnosili, pa je bilo krađa, pljačke i pretnji. Sve to ga je, po Kopuzovom mišljenju, odvelo u stanje straha i povlačenja u sebe, nepoverenje u okolinu i stanje izgubljenosti. |
- Kada se Dragan, kako smo ga svi zvali, 1975. godine doselio u Minhen i dobio posao u BMW, ja sam u početku jedno vreme zajedno s njim stanovao. Dobro se poznajemo, a kasnije smo zajedno i radili. On je bio miran, povučen i dobar čovek, brzo je zadobio simpatije svih i bio vrlo omiljen među radnicima.
- U to vreme je počeo je da gradi kuću u selu, odlazio je često dole i znali smo šta mu je bio cilj. Sa suprugom Marom je živeo u vrlo skladnom braku i šteta je što nisu imali dece. Kada bi odlazio kući vraćao bi se sa domaćom hranom, donosio je sir, kajmak, rakiju i obavezno nas pozivao i častio - seća se dobro Kopuz.
Posle dvadesetak godina rada u BMW Dragomir Minić je otišao u penziju. I tada je često dolazeći u Minhen susretao svoje bivše kolege, rado se viđao s njima i častio ih pričajući o kući, zavičaju i životu u penziji. Često je u tim razgovorima hvalio zavičaj, ljude u njemu, način života i govorio da je povratak kući prava stvar posle toliko godina života u inostranstvu.
- Čuli smo da mu je suruga Mara umrla i da je on posle toga dosta patio, tugovao i samovao. Od čoveka koji je bio veseo, nasmejan i dobro raspoložen Dragan se pomalo povlačio u sebe, jer bilo mu je samom bilo zaista teško. Znam da je rado pomagao svima koji su mu se obratili, davao je novac iako ga je teško zarađivao. Bio je dobar domaćin i napravio je lepu kuću u selu. Verovatno je život u samoći teško podnosio, a pogotovo mu je posle smrti supruge teško pala prevara neke nevenčane žene s kojom je živeo, ali i česte krađe onog što je teško stekao - kaže Momčilo Kopuz.
On ističe da je, poznavajući Dragomira Minića iz vremena dok je radio i živeo u Minhenu, verovatno došlo do sloma u glavi tog dobrog i nesrećnog čoveka. Živeo je u zavičaju gde ga je okruživalo siromaštvo i beda, ali i u sredini gde su ljudi mislili da je on sve što je stekao lako zaradio.
- Da ima pravne države i zakona, Dragan to sigurno ne bi doživeo. Ne pravdam njegovo pucanje na ljude oko sebe, ali to je učinio zbog velikog straha od pljačkaša i zbog osećaja bespomoćnosti jednog povratnika u zavičaj. Možda nešto slično očekuje i mene i sve nas, ali Dragan to, kao dobar čovek, sigurno nije zaslužio i zato mi ga je iskreno žao - kaže na kraju razgovora za "Vesti" Momčilo Kopuz.
