Putin nosi srpsku kravatu

Prema narodnom verovanju u Srba, šta će neko biti u životu, čime će se i sa kolikim uspehom baviti i sve drugo zapisano je na vodici, na samom rođenju kada se vile okupe i odlučuju o sudbini novorođenčeta. Ako je verovati u narodna predanja, onda je Maruški Topalović na vodici zapisano da će biti jedna od najuspešnijih poslovnih žena u Srbiji i će se proslaviti osmišljavanjem i izradom svilenih marama, ešarpi i kravata za najprobirljivije mušterije u Srbiji i svetu.

Maruška Topalović: Sve je počelo sa belom svilom

 

Sudeći prema postignutim rezultatima, već sada može da se kaže da je Maruška u potpunosti postigla ono što su joj vile namenile, ali samo zahvaljujući neverovatnoj upornosti i velikom radu. Upornost i velike životne izazove je nasledila, kako tvrdi, od svog čukun-čukun dede Lazara Mutapa, čuvenog Karađorđevog i Miloševog vojvode i megdandžije od koga vode poreklo Mutapovići iz Prislonice i Preljine.

NAJBOLJI MEGDANDŽIJA
- Rođena sam 1965. godine u Prislonici, u porodici Mutapovića koji su direktni potomci slavnog Karađorđevog i Miloševog vojvode Lazara Mutapa koji je među ustanicima i Prvog i Drugog srpskog ustanka bio najbolji megdandžija. Ne zna se sa sigurnošću kada je Lazar, koji se tada prezivao Šćepović, doselio se u Preljinu iz Crne Gore ili Hercegovine, ali se zna da je vrlo brzo promenio prezime u Mutap, po mutavdžijskom zanatu (izrada pokrovaca i vreća od kozje dlake) kojime se bavio veoma uspešno. Takođe, za Lazara se zna da je bio veoma jak, uporan i istrajan čovek, a ja sam izgleda nasledila gene Lazara Mutapa, pa i hrabrost, kad je u pitanju posao kojim se bavim.

Mara Maruška Topalović

Sve je počelo, zapravo, u najranijem detinjstvu maštanjem o tome da jednog dana postanem kostimograf, kaže Maruška Mutapović, Topalović nakon udaje za Miroslava Topalovića iz Preljine.

- Završila sam srednju tekstilnu školu u Čačku nakon čega sam čak pet puta pokušavala da upišem kostimografiju na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, ali nisam uspela da dobijem indeks, jer je fakultet u to vreme upisivao svega pet studenata iz cele ondašnje Jugoslavije, a ja nisam imala nikakvu vezu. Indeks Fakulteta za primenjenu umetnost nisam dobila, ali to ne znači da me je napustila stvaralačka želja. Dok sam bila u Beogradu povremeno sam pravila ukrase od svile za kosu, prodavala ih i tako sam finansirala boravak u prestonici, a jednom mi je u ruke došlo parče predivne bele svile koji je u meni probudio želju da ga oslikam. Eto, to parče svile koje sam veoma uspešno oslikala je bio nukleus iz kojeg je izrastao Studio Maruška, koji danas oslikava svilene marame, ešarpe i svilene kravate za najpoznatije ljude u svetu. Kada danas razmišljam o godinama kada sam čekala taj toliko željeni indeks, mislim da je dobro što ga nisam dobila, jer bih verovatno umetničku karijeru tražila na nekoj sasvim drugoj strani.

PORODIČNA FIRMA
- Poslom oslikavanja svilenih marama i kravata se bavim već dve decenije i iz iskustva znam da rezultati ne dolaze preko noći. Naprotiv, iza svakog uspeha stoje veliki rad i istrajnost i u situacijama kada ne ide sve onako kako čovek hoće. Ipak, ako čovek veruje u sebe i u ono što radi i ako je spreman na velika odricanja i na veliki rad, onda je uspeh neizostavan. Uostalom, u vreme inflacije u Srbiji bila sam primorana da na neko vreme zatvorim studio, ali nisam gubila nadu da ću nastaviti. Dakle, počela sam sa oslikavanjem parčeta bele svile, a danas "Studio Maruška" proizvodi preko 30.000 komada ručno oslikanih marama, ešarpi i kravata i ima 12 stalno zaposlenih radnika.

- Ipak, svojim najvećim uspehom smatram to što sam postigla da moj studio postane uspešna porodična firma u kojoj već odavno rade sin Radenko, student ekonomije, i ćerka Milica koja studira pravo, a u firmi se bavi poslovima marketinga. Naravano, u svakom trenutku mogu da računam i na supruga Miroslava koji ima svoju firmu, ali je uvek tu ako nešto zatreba. Ja sam lokomotiva koja vuče, ali veliki doprinos daje i suprug Miroslav koji je takođe lokomotiva, ali ona na kraju kompozicije koja se upotrebljava samo kada je najpotrebnije da se savladaju usponi na pruzi. Sedište i Miroslavljeve i moje firme je u našoj porodičnoj kući u Preljini, tako da smo kao porodica uvek na okupu što je velika prednost. Dnevno radim 12 sati, a uoči Nove godine i drugih većih praznika i 20 sati dnevno. Prvi deo dana organizujem proizvodnju, a drugi deo dana je predviđen za umetnički deo posla, odnosno za oslikavanje svile koja će se finalizovati u toku narednog dana.

AMBASADORI I OLIMPIJCI
- Vrhunac moje umetničke i poslovne karijere je, svakako, priznanje Cvet uspeha za ženu zmaja koje sam dobila 2009. godine kao najupešnija poslovna žena u Srbiji. Iako nisam upisala akademiju, u Muzeju primenjenih umetnosti u Beogradu izložena je marama oslikana motivom čuvenih pirotskih ćilima. Šal sa pirotskom šarom dobila je na poklon Katrin Denev. Danas moje marame, ešarpe i kravate nose ličnosti kao što su Vladimir Putin, ruska primabalerina Svetlana Zaharova, Hilari Klinton, predsednik Tomislav Nikolić, premijer Ivica Dačić, Mlađan Dinkić, bivši predsednik Boris Tadić koji je prilikom posete Moskvi predsedniku Putinu kao dar Privredne komore Srbije predao kravatu koju sam ja izradila. U Moskvi su se nedavno sastali predsednik Rusije Vladimir Putin i predsednik Srbije Tomislav Nikloć i nosili su kravate koje sam ja osmislila, što smatram velikim uspehom. Uostalom, jednom prilikom su pitali Vladimira Putina šta ima iz Srbije, a on je bez razmišljanja pokazao na kravatu koju sam ja izradila i koju je dobio kao poklon od Privredne komore Srbije. Pa, ima li većeg zadovoljstva i priznanja od činjenice da svetski lider formata Putina nosi kravatu koju je osmislila i oslikala Maruška Topalović.

- Mnogi ambasadori u Srbiji nose kravate koje proizvodim i osmišljavam, a među njima i ambasadori Austrije i Indonezije. Koliko su moji proizvodi cenjeni u diplomatskim krugovima dovoljno govori i podatak da su me žene ambasadora u Srbiji grupno posetile dva puta. Opremamo i Olimpijski komitet Srbije i naše olimpijce.

OSVAJAČ
Koristim najkvalitetniju svilu iz Kine koja se dorađuje u Nemačkoj i Italiji i najkvalitetnije boje kojom se oslikava svila. Najmanja bočica nemačke boje koja je najkvaltetnija na svetu košta pet evra, a ja boju naručujem u ogromnim količinama, baš kao i svilu. U poređenju sa sličnim proizodima u svetu moje marame i kravate su relativno jeftine i kupuju ih oni koji znaju vrednosti unikatnih proizvoda.

- Nažalost, na putu osvajanja svetskog tržišta nemamo dovoljnu podršku države. U Srbiji ima mnogo malih proizvođača, uspešnih žena, koje izrađuju proizvode svetskog kvaliteta, ali su prepuštene sami sebi. Naše ambasade i konzularna predstavništva trebalo bi da imaju mnogo aktivniju ulogu u našem predstavljanju svetu. Do sada sam i te kako imala uspeha u onome što radim, ali bila bih i još uspešnija, kao i mnoge druge žene u biznisu, kada bi nam država pomogla. Međutim, ne gubim nadu da će se uskoro i to desiti. Uostalom, u meni teče krv vojvode i megdandžije Lazara Mutapa, što sam za 20 godina rada mnogo puta dokazala. Možda mi je i zato životni moto "Nema neosvojivih tvrđava, samo loših osvajača."