Patrijarh od tri tone

Manastir Dubnica odlučio da se oduži svom obnovitelju patrijarhu Gavrilu, pa vajar Vladimir Mitrović kleše spomenik od zelenog zlatiborskog kamena.

Milošću Božjom, uz blagoslov njegovog preosveštenstva vladike mileševskog Filareta, započeli smo pripreme da se u porti manastira Dubnica, u Božetićima pod Javorom, podigne spomenik patrijarhu Gavrilu Raškoviću (1595-1659), obnovitelju ove, ali i ktitoru drugih svetinja. Ovako se javnosti u Srbiji i srpskoj dijaspori nakon donošenja konačne odluke da se u porti manastira Dubnica podigne spomenik patrijarhu Gavrilu Raškoviću obratio iguman ove svetinje arhimandrit Makarije koji je izrazio nadu da će vernici iz ovog kraja i poštovaoci Crkve i velikog dela Gavrila Raškovića iz drugih delova Srbije i dijaspore pomoći.

Vajar Vladimir Mitrović iz Trnave za Zlatiboru ovih dana tako počeo da kleše u kamenu veliki spomenik patrijarhu Gavrilu koji će idućeg leta biti postavljen u porti manastira Dubnica. Vladimir već četiri i po decenije pravi kamene skulpture, biste, česme...

Običan tvrdi kamen trnavski u njegovim rukama postaje šta god samouki vajar zamisli. Izlagao je još 1992. u Tokiju, jedna njegova kamena ptica odneta je u Sijetl na poklon Bilu Gejtsu, dobio je u Pragu Masarikovu nagradu, a radovi mu se prodaju po celom svetu.

Odmazda Turaka

Patrijarh Gavrilo potiče iz znamenite loze beratskih knezova Raškovića, rođen je u Štitkovu, a rano je zamonašen u nekom manastiru gde je izvanredno savladao kaligrafski rukopis i prepisivanje crkvenih knjiga. To je potvrđeno na osnovu nekoliko zapisa ispisanih patrijarhovom rukom u njegovim knjigama otkrivenim u Univerzitetskoj biblioteci u Kembridžu, kao i poznatom Četvorojevanđelju iz arhiva Srpske akademije nauka i umetnosti.

Kako je u svojoj knjizi "Manastir Dubnica i patrijarh Gavrilo Rašković", objavljenoj pre dve godine, zapisao ugledni istoričar umetnosti iz Užica Dragiša Milosavljević, na tron raških vladika Gavrilo je postavljen 1643. godine, a za patrijarha je saborno izabran 1648. godine u manastiru Morača.

- Na temeljima i ostacima starijeg hrama u Dubnici, u četvrtoj deceniji 17. veka, tada mitropolit raški Gavrilo obnovio je crkvu posvećenu Svetoj trojici, podigao konak i izgradio monaške ćelije. Duhovno sedište i saborište naroda Starog Vlaha doživelo je sudbinu drugih srpskih svetinja u strašnoj odmazdi, u godinama Velike seobe Srba sa kraja 17. veka kada je, kako pišu hroničari, porušeno sve od Sarajeva do Novog Pazara.

Iako spaljena i poharana, Dubnica je u tami vekova bila neugasivo kandilo između Javora i Uvca i tapija nemanjićke zemlje. Narod se u ropstvu okupljao u potaji, Dubnica je bila jedno od onih svetih mesta kojima su se vernici vraćali i sa kojima su živeli i u vremenima kada se mislilo da su uništena i da više ne postoje - priča iguman Dubnice Makarije.

Trudom meštana i brojnih darodavaca pre šest godina iz ruševina je vaskrsla Dubnica i predata potomstvu u amanet.

- A sad je došlo vreme da se odužimo i patrijarhu Gavrilu spomenikom koji će večno stajati u porti manastira. Zato se obraćamo vernicima, poštovaocima Crkve, svima kojima je na srcu duhovna obnova, vraćanje vere srpskog naroda pravoslavnoj veri i hrišćanskoj tradiciji, korenima i baštini predaka, onima koji su "više voleli nas nego sebe" da pomognu u podizanju spomenika patrijarhu Gavrilu Raškoviću - naglašava iguman Dubnice Makarije.

Rad za velikana

- Sa velikom radošću prihvatio sam predlog oca Makarija i vladike Filareta da u zelenom kamenu iz majdana Klisura na Zlatiboru isklešem spomenik patrijarhu Gavrilu. Već sam pripremio blok težak tri tone i polako ga, na osnovu modela koji smo ranije uradili, obrađujem, trebaće puno rada i vremena, ali ja se nadam da će do idućeg leta, do Svete trojice, manastirske slave, spomenik biti postavljen u porti manastira Dubnica. Nisam tražio nikakve pare, rekli su mi da radim, ako bude kakvih priloga, biće i nešto novca, bar za materijal i alat, ako i ne bude, neću odustati - kaže vajar Vladimir Mitrović. On se proslavio svojim kamenim skulpturama, a posebno statuom Hadži Milentija, bliskog saradnika vožda Karađorđa, koju je, u prirodnoj veličini, od crvenog kamena iz majdana Klisura, uradio za manastir Rača.

- Želim da ostavim neko dobro delo, da znamo ko smo, koga smo imali i kako smo opstali. Šokiran sam koliko malo brinemo o svojoj istoriji, koliko slabo poznajemo svoje velikane i kako se odnosimo prema njima. Evo, ni ja do pre dve godine nisam znao kakvog smo velikana ovde u komšiluku imali. Ako me zdravlje, pamet i ruke posluže, od idućeg leta svi će znati sve o našem velikom patrijarhu Gavrilu - poručuje ovaj samouki vajar o kome su Nemci i Italijani snimali filmove.