Pet dana pakla u Italiji
Srboljub Jovanović je u italijanskom mestu Mestre bio pokraden i ostao bez pasoša, prebijene pare i svih dokumenata, spavao po parkovima, a u srpskom konzulatu u Trstu nisu mu dali ni za autobusku kartu, već sveštenik u lokalnoj crkvi.
Srboljub Jovanović iz Paraćina imao je 24 godine privatnu firmu za proizvodnju i trgovinu pocinkovane žice za ograde i stovarište građevinskog materijala. I sve bi to bilo dobro da ne živi u Srbiji. Firmu su mu 12 puta obijali. Poslednji put je uhvatio lopova. Tužio ga je, ali ga je sudija oslobodio, uz obrazloženje da neko ko pet puta obija isto stovarište nije normalan.
Srboljub se potom zamerio sa partnerom zajedničke firme oko dobiti. U sudskom sporu, koji traje već 12 godina, promenilo se pet sudija, dva Srboljubova advokata su preminula, a treći je doživeo infarkt. Srboljub je na kraju otišao da živi i radi na Malti, ali od balkanske sudbine nije uspeo da pobegne. Kada je sa Malte krenuo na još jedno srpsko ročište, zakazano 18. avgusta, brzo je shvatio da ga loš usud prati i u Italiji. Srboljub je do Treviza doputovao avionom, a pošto je sutradan iz Venecije imao let za Srbiju, odseo je u hotelu Đovanina u mestu Mestre u okolini Venecije. Pošto je imao vremena, obišao je Veneciju i uveče krenuo u Mestre. Izašao je iz autobusa i napravio kobnu grešku.
- Sreo sam dva mladića i upitao ih gde je hotel. Rekli su mi da pođem sa njima. Suviše dugo smo pešačili, pa sam ih pitao kuda idemo. Jedan od njih mi je pružio ruku da mi čestita zbog toga što lepo govorim italijanski. Kada sam mu pružio ruku on mi ju je uvrnuo, a onaj drugi me je uhvatio za vrat. U deliću sekunde bio sam na zemlji. Počeo sam da dozivam policiju. Tada mi je jedan gurnuo košulju u usta, a drugi stao kolenom na vrat. Onda su mi uzeli torbicu u kojoj je bila dokumentacija, među kojima pasoš, boravišna i radna dozvola, kao i 800 evra - jada se Srboljub, koji u La Valeti na Malti radi u jednom hotelu.
Revizija konzulata
|
Još gori fijasko naš dijasporac doživeo je u policijskoj stanici koja je bila u blizini mesta pljačke. Zvonio je na interfon, a policajac mu je rekao da dođe sutra u devet sati, jer policija ne radi. Otišao je u drugu policijsku stanicu gde su mu neprestano pričali da dođe za pola sata.
- A ja sam bio čovek bez imena i nijedan evro nisam imao kod sebe. Pošto sam bio dosadan, primili su me oko dva izjutra i pozvali Hitnu pomoć. Prenoćio sam u bolnici. Ujutru sam otišao u policiju. Dali su mi broj telefona našeg konzulata u Trstu. Srpski službenik mi je rekao da će mi dati isprave, ali da moram da dođem u Trst. Kako da pređem 150 kilometara bez ijednog evra, pitao sam ga. A onda sam doživljavao šok za šokom - nastavlja Srboljub svoju golgotu.
U policijskoj stanici su mu dali privremenu dokumentaciju, a momak sa recepcije svoj privatni telefon kako bi pozvao prijatelja sa Malte da mu pošalje novac. I on mu je poslao 200 evra, ali je službenica umesto Srboljub upisala Srbija i novac se izgubio. Pozvao je ponovo istog prijatelja i on mu je poslao 90 evra. Ali u Vestern unionu nisu hteli da mu daju novac, jer nije imao fotografiju na privremenoj dokumentaciji.
- Bio je to drugi dan kako ništa nisam jeo. Ni vodu čak nisam pio, jer su mi rekli da u policijskoj stanici nema vode. Počeo sam da posrćem. Seo sam u autobus i švercovao se do Venecije. Ispred železničke stanice karabinjeri su mi zatražili isprave. "Molim vas, uhapsite me", rekao sam im. Ali, kako nisu hteli, razmišljao sam da udarim policajca, jer bi mi u zatvoru dali da jedem i pijem vodu. Videvši da nešto nije u redu, jedan od njih me je pitao šta mi se dogodilo. Kada sam im ispričao, rekao mi je da ga uveče nađem u policijskoj stanici i da će me ubaciti na voz. Drugi karabinjer mi je dao kesicu grisina - seća se Srboljub.
Karabinjer je održao obećanje, ali se naš sagovornik u Trstu obreo u petak uveče. Pošto konzulat nije radio, do ponedeljka je spavao u parkovima. U konzulatu su mu dali putni list, ali ne i novac za autobusku kartu. Jedan službenik ga je diplomatskim automobilom odvezao u srpsku crkvu, a onda mu je sveštenik dao novac za put!
- Posle svega što sam doživeo obraćam se Aleksandru Vučiću i tražim da uradi ozbiljnu reviziju srpskih konzulata. Srpski konzulat u Trstu je prava vila, a nema 50 evra! Svojim očima sam video da su na ime raznih taksi "pazarili" oko 1.000 evra. Nijednoj stranci nisu dali račun. Jedan službenik mi je dao svojih pet evra da kupim sendvič, jer je video koliko sam bio iscrpljen - priča Srboljub kako je proveo pet paklenih dana u Italiji, za "Vesti". On je na suđenje u Srbiji stigao na vreme, ali je ono bilo odloženo.
