Biciklom obilazi svet

Nema mnogo žena u svetu, čak ni među najhrabrijima, koje bi se usudile da same pođu na put oko sveta, a one koji bi se, kao Snežana Radojičić, profesor srpske i svetske književnosti iz Beograda, usudile da pođu u takav obilazak same, i to biciklom, prava su retkost.

Snežana Radojičić u Kapadokiji

Ova odvažna Beograđanka krenula je na put oko sveta 24. jula 2011. iz Bratislave. Prošla je kroz tridesetak zemalja, napravila 28.000 kilometara i trenutno je u Nepalu gde će prezimiti. Jedina je žena s prostora bivše Jugoslavije i Balkana koja je pošla na ovakav put, a za sledeću godinu planira povratak u Kinu gde mora da izvadi novi pasoš. Potom sledi poseta Južnoj Koreji, Japanu, ako bude novca Kamčatki, onda

opet ide na jug, u Indoneziju, Filipine i taj deo sveta.

Bez ideje o trajanju putovanja, Snežana Radojičić kaže da će voziti dokle u tome bude uživala, a koliko je njen podvig zadivljujući govori činjenica da je na Fejsbuku, njenom blogu (www.gea-tour.com) prati na hiljade vernih čitalaca.

Oni gutaju njene živopisne opise putešestvija, zgode i nezgode s kojima se suočava, susrete s različitim ljudima u raznim zemljama. Ljudi je bodre, hrabre na svakom kilometru, dive se njenoj hrabrosti, entuzijazmu, čestitaju na podvigu. Mnogo je i onih kojima je postala idol, inspiracija, primer osobe koja ne odustaje i koja je snagom volje i upornošću ostvarila svoj san, a druge razdrmala iz komforne učmalosti, lenjosti i letargije.

Ostvaruje svoj san

Kaže da se za put nije mnogo pripremala u fizičkom smislu, ali da su druge pripreme bile duge. Trebalo je ostaviti "red" kod kuće, pa je tako rasprodala sve što je imala, osim krova nad glavom kako bi vratila dugove državi. Na pitanje kako se u njoj rodila

ideja da biciklom obiđe svet, Snežana za "Vesti" kaže:

- Jedne večeri sam se zapitala o mom životnom snu, šta je bio i gde se izgubio. I setila sam se da sam maštala da budem pisac i da živim van svih sistema. Završila sam književnost, a radila sam kao menadžer osiguranja! Rešenje mi se nametnulo samo jer sam se samo u prirodi osećala slobodnom. Nemam porodicu, ni žive roditelje, a prijatelji mi nisu verovali ni tada, ni još dugo nakon što sam krenula.

- Na put sam krenula sa tadašnjim momkom, Amerikancem koga sam upoznala preko jednog biciklističkog portala tražeći društvo za turu. Raskinuli smo u Turskoj početkom 2012. i od tada vozim sama. U nekoliko navrata vozila sam sa usputnim saputnicima. Mnogi ljudi, pogotovu po selima, nude mi smeštaj, hranu, pomoć, puštaju me u svoje živote i daruju mi svoje emocije. Neprocenjivo - priča Snežana.
Što se tiče organizacije samog puta i plana koje zemlje obići, ona naglašava da ima generalni plan, ali da često odstupa od njega.

- U više od 80 odsto slučajeva spavam u šatoru, gde nađem zgodno mesto i uvek, čak i u hostelima, kuvam na kamperskom gorioniku. U gradovima koristim liste za besplatni smeštaj (Couchsurfing, Warmshowers) ili odsedam u najjeftinijim hostelima. A nekad me unapred, preko mog bloga koji prate, pozovu naši ljudi koji žive u tim mestima - priča naša sagovornica.

Priprema knjigu

Na pitanje šta joj je najteže na putovanju i da li je bezbedna, Snežana kaže da joj u principu ništa nije teško jer voli to što radi.

- Nekad mi nedostaje pravi tuš, mada uvek imam improvizovani. Nedostaju mi i knjige u papirnatom obliku jer sam strastveni čitalac; koristim mini čitač, ali mi to nikad neće biti isto. Kad je reč o bezbednosti, moje iskustvo je da je svet neuporedivo bezbednije mesto nego što obično mislimo. Naravno, veoma sam oprezna - odgovara Snežana Radojičić.

Ona dodaje da je, osim obilaska sveta, podjednako važan, ako ne i najvažniji deo njenog sna - pisanje. Ona sve vreme piše svoj blog na nekoliko mesta i to prati

nekoliko hiljada čitalaca. To su putopisi, reportaže, priče. Ipak, ona je prva i za sada jedina osoba iz Srbije koja se ikada usudila na ovakvu avanturu, a i ljudi vole način na koji piše o svemu. Ipak, njen cilj je knjiga, roman.

- Upravo sam počela da ga pišem i nadam se da ću ga završiti na proleće.
Na pitanje kako finansira put Snežana odgovara: "U početku sam živela od rentiranja mog malog stana (za šest evra dnevno), a onda sam ostala bez prihoda. Počela sam da prodajem kvas u Rusiji gde sam bila i htela sam da idem negde da volontiram. Tada su čitaoci sa B92 odlučili da mi pomognu i ja sam osmislila "kupovinu" kilometara mog putovanja: jedan kilometar - jedan evro. Neko vreme pisala sam za jedan portal, ali on se sad ugasio. Sada ponovo pokušavam da nađem stalni izvor prihoda: novine ili portal gde bih pisala i postavljala fotografije. Zaista je čudno da nijedne dnevne novine u Srbiji nisu zainteresovane da mi daju malo prostora, iako me prati ogroman broj ljudi na društvenim mrežama i preko blogova. Možda će ovaj intervju pročitati neko ko je u mogućnosti da utiče da se to promeni.