Gde ide višak novca od pomoći?
Često u medijima čujemo poziv u pomoć za nekoga kome je potreban novac za lečenje u inostranstvu. U velikom broju slučajeva novac se prikupi. Međutim, tačan uvid u stanje na računu ima samo porodica, pa nije jasno šta se događa kada se prikupi više nego što je potrebno. Pojedini mediji navode da je bilo i zloupotrebe humanosti.
U slučaju porodica Stanković, Batinić i Arsović humanost ljudi pokazala se na delu. Zahvaljujući prikupljenom novcu njihova deca dobila su šansu da se leče u inostranstvu. Oni su želeli da tu priliku dobiju i drugi.
- Odlučili smo, i to nam je bilo najnormalnije da novac koji nam je preostalo uplatimo na račune druge dece kojima je pomoć potrebna. Prošle godine bilo je mnogo takve dece, kaže Sonja Arsović.
Postoje sumnje da ima roditelja koji postupaju drugačije i da preostali novac zadržavaju za sebe. Organizatori humanitarnih akcija, međutim, nemaju uvid u priliv sredstava.
Svaka sumnja mogla bi da demotiviše humane ljude, upozoravaju udruženja, ali i stručnjaci.
- Kampanje koje svaka porodica vodi jako brzo stanu. Imaju mnogo problema da spasu život svog deteta i ovako nešto ih vraća mnogo unazad, rekla je Jelena Lavanja iz udruženja "Sve za osmeh".
Direktor RFZO Momčilo Babić kaže da danas svako može da pokrene akciju prikupljanja sredstava radi lečenja deteta ili drugog člana porodice.
- Te akcije su nekada neprimerene, nekada i lažne, novac se ne upotrebi za te svrhe, kaže Babić.
Uvid u račun u banci onih koji skupljaju pomoć, a uglavnom je reč o porodici praktično je nemoguć.
U Skupštini Srbije postoji incijativa da se formira jedinstveni fond u koji bi se slivao novac svih onih koji hoće da pomognu. Tako bi i sistemski bilo rešeno da novac ide na adresu onih kojima je lečenje u inostranstvu zaista neophodno i sprečio bi se svaki vid zloupotrebe.
