Petar Šijan - čovek koji "ruši" loše zakone
Na inicijativu jednog građanina, Ustavni sud Srbije poništio je skoro 40 zakonskih odredaba. Petar Šijan, inače građevinski inženjer, nije čekao da nadležni otklone greške, već je sam krenuo u borbu sa sistemom. Sada čeka ishod izmena odredaba o legalizaciji, koje je, na njegovu inicijativu, Ustavni sud oborio.
Neretko se zakoni u Srbiji menjaju, nekada zbog realne potrebe i razvoja društva, a nekad zbog manjkavosti koje se naknadno uoče. Jedan građanin nije čekao da nadležni otklone greške, već je sam krenuo u borbu sa sistemom. Tako je Ustavnom sudu podneo više od 70 inicijativa za ocenu ustavnosti i zakonitosti pravnih propisa, a gotovo polovina je usvojena.
Sve je počelo 90-ih godina kada su Petru Šijanu rekli da je njegova kuća na zemljištu koje je predviđeno za eksproprijaciju zbog izgradnje drugog stambenog objekta. Građevinski inženjer konsultovao se tada sa advokatima i krenuo u borbu za krov nad glavom.
"Da bih ostao u svojoj kući u kojoj jesam i dan danas, ja sam bio prinuđen da promenim ili da zatražim promenu zakona o eksproprijaciji, i to sam uradio lično. Od tada je prestalo rušenje svih objekata u Srbiji radi nečije potrebe da on zaradi na tom mestu, izgrađujući poslovni prostor i stambene zgrade", priča Šijan.
Dvadeset godina kasnije Petar Šijan, građevinac sa zavidinim znanjem pisanja ustavnih žalbi, čeka ishod izmena odredaba o legalizaciji, koje je, opet, na njegovu inicijativu, Ustavni sud oborio. Kaže da inicijativu napiše i za dva dana.
"Ako sada, pre nego što se zakon donese, on bude ispravljen, nema potrebe da ja posle pišem Ustavnom sudu, kao neko ko se sa ulice bavi zakonom. Neka se bave pravnici u tom ministarstvu, koji očigledno nešto ne znaju, ako im zakoni stalno padaju na Ustavnom sudu. Znači, ili treba da kažu da ne znaju, ili treba da potraže pomoć, ili treba s nekim da razgovaraju", objašnjava Šijan.
Rezolucijom Skupštine Srbije jasno je propisana procedura izrade zakona. Piše ga radna grupa u kojoj su predstavnici ministarstva, pravnici i stručnjaci. Potom se nacrt predstavlja i o njemu javno raspravlja. Korisni predlozi postaju deo zakona, koji se potom šalje Vladi, a ona ga prosleđuje poslanicima na raspravu, eventualne izmene i glasanje. U Ministarstvu građevine i urbanizma tvrde da taj put zakona i oni poštuju.
Državni sekretar Ministarstva za urbanizam i građevinu Milan Miljević kaže da uvek može da se napravi situacija da pojedini članovi zakona ili čak samo jednog stava budu suprotni postojećoj zakonskoj regulativi.
"Smatram da je jako tanka crta između iskrenog predloga da zakon bude dobar, a nekad on može da zaluta u vode nezakonitosti", kaže Miljević.
Pravnici, kad je reč o pisanju zakona, međutim, nemaju dilemu. Dobar zakon je onaj koji se dobro pokaže i u praksi. Profesor Ustavnog prava Slobodan Orlović kaže da neko ko je dobar u teoriji iz određene oblasti, recimo iz tehnologije ili poljoprivrede, mora biti konsultovan u pogledu zakonskih rešenja.
"Dobar praktičar, onaj koji se bavi određenim aktivnostima, delatnostima iz te oblasti, takođe mora biti uključen u samu proceduru donošenja zakona", kaže profesor Orlović.
Nekada, međutim, ni odluka Ustavnog suda da je potrebno izmeniti zakon nije dovoljna. Prema istraživanju Beogradskog centra za ljudska prava, Skupština je tek u 30 odsto slučajeva uvažila preporuku Ustavnog suda i donela novi, odnosno izmenila postojeći zakon.
