Izveštaj UN: Korupcija koči Srbiju
Ured UN za borbu protiv droge i kriminala i Evropska komisija ocenjuju u najnovijem izveštaju da je "korupcija jedna od najvećih prepreka za poslovanje na zapadnom Balkanu" i ukazuju da se na Kosovu u proseku traži najveća svota za mito u biznisu, dok je korupcija najrasprostranjenija u Srbiji.
U izveštaju "Biznis, korupcija i kriminal na zapadnom Balkanu", danas objavljenom u Briselu, upozorava se da je "korupcija, zajedno s kriminalom, veliki teret za razvoj regiona u celini" i da najteže pogađa građevinarstvo i trgovinu. S korupcijom su se, kako se ukazuje, biznismeni suočili najviše u Srbiji - u 17 odsto poslova, i u Albaniji gde je taj postotak bio 15,7 za godinu dana.
Međutim, u proseku najviše novca za podmićivanje da bi se, što je najčešći cilj, omogućilo pokretanje nekog posla, moralo je da se da na Kosovu, prosečno 1.787 evra za jedan mito, dok je u Srbiji mito u proseku iznosio 935 evra po poslu. U svega 1,8 odsto slučajeva predstavnici biznisa su bili spremni da inspekcijama i sudskim vlastima prijave slučajeve traženja mita za dobijanje poslova ili ubrzavanje postupka izdavanja dozvola i drugo.
U dokumentu EK i UN se podvlači da razgovori i istraživanja u više od 12.700 preduzeća na zapadnom Balkanu pokazuju da je "korupcija treća najveća prepreka za poslovanje u regionu" i da je u deset odsto poslova bilo nužno da se da mito u kontaktima sa zvaničnicima javne uprave. Na zapadnom Balkanu je, kako se navodi, u protekloj godini 5,9 odsto mogućih učesnika u poslovima odustalo od ozbiljnih investicija zbog zahteva da daju mito, a 9,1 odsto biznismena je obustavilo bilo kakvo veće ulaganje zbog pretnji da dođu pod udar kriminala.
Najveći deo mita su preduzetnici primorani da daju opštinskim ili oblasnim zvaničnicima, službenicima u carini, "a posredno se stavlja do znanja da se mito po pravilu daje i za izbegavanje poreza".
Zamenik direktora UNODC Sandip Čavla je, predstavljajući izveštaj, predočio da bi u zemljama zapadnog Balkana taj teret korupcije i pretnji organizovanog kriminala za poslovne krugove bio veoma umanjen ako bi vlasti "primenile znatno više bolje ciljanih mera" da se to delotvorno suzbije.
Najčešći cilj plaćanja mita je da se "ubrzaju postupci za pokretanje poslova", i to u 40,3 odsto slučajeva, a potom, kako kažu predstavnici biznisa, "bolji tretman" (14,1 odsto slučajeva), kao i "omogućavanje dovršetka postupka" (12,7 odsto) i ostali razlozi. Najčešći razlozi za neprijavljivanje, odnosno prijavljivanje zahteva za mito inspekcijama i sudovima, samo u 1,8 odsto slučajeva jeste, kako navode predstavnici preduzeća i biznisa, to što to "nema nikakve svrhe", odnosno to što je "podmićivanje uobičajena praksa" ili "znak zahvalnosti".
Znatno češće se sa zahtevima za plaćanje mita suočavaju delatnici u sitnom biznisu, nego učesnici u krupnim poslovima, kao što je podmićivanje češće uslov za poslove kompanija s učešćem stranog kapitala, nego za one koje nemaju inostrana ulaganja.
Građevinarstvo, i to u proseku 12,2 odsto, i trgovina, u 10,3 odsto slučajeva su najviše na udaru zahteva za davanje mita da bi se omogućili poslovi.
Sagovornici iz 12.700 preduzeća sa zapadnog Balkana su istražiteljima UN i EK takođe predočili da su potom na udaru podmićivanja prerađivačka industrija (9,9 odsto), proizvodnja gasa, elektroenergije i sektor snabdevanja vodom (9,2 odsto), kao i hotelijerstvo i ugostiteljstvo, u devet odsto slučajeva.
