Prve dame Srbije - ko je tu zaista "glavni"?
Jovanki Broz mogu sve da osporavaju, ali ne i činjenicu da je bila najpoznatija prva dama na Balkanu. Ovih dana se najviše raspravlja o tome koliko se Brozova udovica zaista mešala u visoku politiku doživotnom predsedniku SFRJ i da li joj je namera bila da postane novi Tito. Prve dame i pre i posle Jovanke nisu bile gadljive na politiku, a neke su se uplitale u državne poslove toliko da su dolazile u sukobe sa svojim muževima. Za razliku od njih, prve dame danas gotovo su nevidljive, jer se smanjivanjem uticaja države kruni i njihova uloga. Koja uloga prve dame je bolja?
Istoričar Radoš Ljušić kaže da je nesporna činjenica da je Jovanka Broz želela da malo pojača svoj uticaj pred kraj Titovog života. Ipak, sociolog Vladimir Vuletić sumnja da je prva dama socijalističke Jugoslavije imala direktan uticaj na donošenje važnih političkih odluka.
Prethodnice Jovanke Broz nisu pisale političke memoare, ali mnoge nisu imale otpor prema politici. To doduše nije bio slučaj sa Jelenom, ženom Karađorđa Petrovića, ali je njena kuma Ljubica Obrenović, zbog visoke politike dolazila u otvoren sukob sa svojim mužem - knezom Milošem. Kneginja Ljubica se politikom bavila u drugoj polovini 30-ih godina, kada je nastao Ustavobraniteljski pokret, kaže Radoš Ljušić.
- Tada je, zajedno sa svojim sinom Milanom, bila u opoziciji knezu Milošu sve do 1839. godine, dok on nije abdicirao. Ljubica se kasnije kajala što je učestvovala u političkom životu, jer se pokazala kao osoba koja je nedorasla trenutku, priča Ljušić.
Možda najaktivnija u uplitanju u državničke poslove bila je žena Milana Obrenovića - kraljica Natalija. Kao ćerka ruskog pukovnika, smatrala je da nema stabilne Srbije bez stabilnih veza sa Rusijom.
- Kada je knez Milan morao 1878. da promeni svoja politička uverenja i da ih usmeri u pravcu austrougarske politike, tada su počeli i sukobi sa kneginjom Natalijom, kasnije kraljicom Natalijom, navodi Ljušić.
Političke ambicije imala je i Natalijina naslednica na srpskom tronu - Draga Mašin. Doduše, više na unutrašnjem planu jer je svoju braću i rođake pokušavala da što više uključi u politiku. To je bila jedna od činjenica koja je i dovela do Majskog prevrata 1903. godine.
Dolaskom Karađorđevića na vlast menja se i odnos kraljica prema visokoj politici. Žena kralja Petra Prvog Zorka bila je potpuno posvećena porodici, dok se žena kralja Aleksandra Marija uglavnom bavila humanitarnim radom, što i jeste glavna odlika današnjih prvih dama.
Kad je reč o Jovanki Broz, njen 35-godišnji mandat na mestu prve dame bio je ispunjen putovanjima, prijemima, glamurom. Kako je Jugoslavija bila na strateški važnom mestu -između istoka i zapada - država je morala i jednima i drugima da pokaže koliko je jaka, pa u tome ni prva dama nije mogla da zaostaje.
"Kada danas gledate dokumentarce iz tog vremena, ni na koji način Jovanka nije bila u senci engleske kraljice ili neke princeze iz zemalja sa istoka", kaže sociolog Vladimir Vuletić.
Međutim, posle Jovanke dolazi drugačije vreme za prve dame. Kako zbog sankcija nije mogla da putuje, niti da dočekuje strane zvaničnike, Mirjana Marković je svu svoju energiju usmerila u domaću politiku. Štaviše, Srbija je tada postala jedinstven slučaj u svetu, jer je prva dama imala svoju stranku. Uprkos toj zanimljivoj činjenici, Vladimir Vuletić kaže da su Socijalistička partija Srbije i Jugoslovenska levica zapravo bili vrsta porodičnog preduzeća gde je svako imao svoju ulogu.
Dvehiljadite godine donose novi trend - prve dame postaju malo vidljive. Malo ko zna da se supruga bivšeg predsednika Savezne republike Jugoslavije Vojislava Koštunice zove Zorica Radović, a samo se retki sećaju lika supruge Borisa Tadića - Tatjane.
Sociolozi kažu da "nevidljivost" prvih dama u današnje vreme nije samo srpski izum. "Poslednjih 20, 30 godina na svetskom nivou značaj i uloga države opada, tako da opada i značaj i uloga predsednika, a samim tim se kruni i značaj i uloga prvih dama", priča Vuletić.
Ipak, aktuelna prva dama Dragica Nikolić, za sada, odoleva tom trendu. Ili je bar mnogo vidljivija nego što su mnogi očekivali.
Vuletić smatra da sada postoji ideja da se revitalizuje uloga države i predsednika, a preko uloge supruge pokušava se da se podigne popularnost institucije predsednika. Koliko su dramatične okolnosti u kojima vlada prvi gospodin, toliko su veće tajne koje zna prva dama.
Ipak, vreme najpoznatije prve dame sa ovih prostora odavno je prošlo. I teško da će se u budućnosti tako nestrpljivo čekati memoari supruge nekog predsednika, kao što se čeka dnevnik Jovanke Broz.
