Srbija duguje Bosni 50 miliona evra u nekretninama?
Sudbina prodavnica, salona, magacina i ostalih nekretnina koje su u vlasništvu firmi na teritorijama Srbije i Bosne i Hercegovine (BiH) nije rešena ni deceniju nakon potpisivanja Sporazuma o sukcesiji. Tim dokumentom države su se obavezale da će svu imovinu vratiti vlasnicima, objavio je Centar za istraživačko novinarstvo Srbije.
Sporazum, potpisan u Beču 2001. godine, predviđa da će imovina drugih država biti priznata, zaštićena i vraćena u prvobitno stanje u kojem je bila 31. decembra 1990. godine, bez obzira na nacionalnost, državljanstvo i boravišta vlasnika.
Ipak, za vreme važenja Sporazuma, imovina pojedinih firmi je preprodavana, nezakonito prisvojena i skrivana od stvarnih vlasnika.
Prema istraživanju novinara centara za istraživačko novinarstvo iz Beograda i Sarajeva (CINS/CIN) više od 50 bosanskohercegovačkih firmi potražuje imovinu koja se nalazi u Srbiji, dok 38 srpskih preduzeća potražuje imovinu koja je u BiH. Na bosanskoj listi su, između ostalih, Hepok, Agrokomerc, Borac, Kožarsko tekstilni kombinat (KTK), kao i srpske firme Tehnopromet i Autotehna-Avis.
Prema podacima do kojih su došli novinari CINS/CIN oko 200 objekata, vrednosti veće od 50 miliona evra, koji se nalaze u Srbiji još uvek nisu vraćeni vlasnicima iz BiH. Među njima su i poslovni prostori Agrokomerca iz Velike Kladuše i Hepoka iz Mostara. Radnici ove dve firme iz Beograda, pokušali su da problem reše formiranjem novih preduzeća.
Radnici Agrokomerca formirali su istoimeno preduzeće u Beogradu 1995. godine i pokrenuli proceduru da imovinu na beogradskoj adresi uknjiže kao vlasništvo novoformiranog preduzeća.
U Agenciji za privatizaciju Federacije Bosne i Hercegovine (FBiH) smatraju da novoosnovano preduzeće ne može da uknjiži imovinu jer je Agrokomerc iz Velike Kladuše tu imovinu stekao pre 30 godina. Zbog toga su pokrenuli spor pred nadležnim institucijama u Beogradu.
Jasmina Stojanović, direktorka beogradskog Agrokomerca, smatra da je pravedno da se imovina u Srbiji ravnomerno podeli.
''Ne može da bude sve njihovo, radnici su ulagali u imovinu Agrokomerca u Srbiji'', objašnjava Stojanović, i dodaje da će, ukoliko bude morala, rešenje ovog problema potražiti pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu.
Prema rečima advokata Marinka Šakana, koga je Agencija za privatizaciju FBiH angažovala na nekoliko predmeta, i radnici firme Hepok su na imovini ove firme u Beogradu osnovali novo preduzeće. Međutim, nova firma je otišla u stečaj, nakon čega je stečajni upravnik prodao imovinu.
Šakan objašnjava da Srbija nije smela da dozvoli prodaju imovine kroz stečaj, budući da je imovina firme Hepok u Srbiji predmet Sporazuma o sukcesiji. Zbog toga je Agencija pokrenula sudski spor kojim pokušava da vrati imovinu.
''Slučaj Hepoka je izuzetno značajan jer srpski sud mora da odgovori na pitanje da li se može postati vlasnik kupovinom od nevlasnika'', kaže Šakan.
Nebriga vlasti prema društvenoj imovini pojedincima je išla na ruku. U Agenciji za privatizaciju FBiH su novinarima CINS/CIN otkrili da su direktori pojedinih kompanija u poslovnim knjigama prikrivali određenu imovinu koju imaju u Srbiji. Među njima je navodno i Borac iz Travnika.
''Za neku imovinu su samo direktori znali gde je i u kakvom je stanju. Čak ima slučajeva da su to prodali'', kaže Šuhret Fazlić, direktor Agencije za privatizaciju FBiH, i dodaje da su o tome obavestili nadležno ministarstvo.
