Pronašao ćerku posle 22 godine

Apelu "Vesti" dveju rođenih sestara, Nade Vujičić (49) iz Zrenjanina i Dragice Dujo (56) iz švajcarskog grada Hur, koje punih 16 godina uzaludno pokušavaju da u Nemačkoj pronađu bratića Petra Hinsa (62), među prvima se odazvao i verni čitalac "Vesti", 60-godišnji Milorad Medaković iz Loncena kod Ojpena, gradića na samoj tromeđi Belgije sa Nemačkom i Holandijom.

Supruga Nemica razdvojila ga od ćerke Mihaele: Milorad Medaković

 

Medaković daje sve od sebe da pomogne ovim ženama ne samo zato što je dobro poznavao Petrovog oca, a njihovog polubrata, Draga Vujičića, već i zato što je i sam, lane, posle čak 22 godine potrage, posredstvom društvenih mreža, pronašao rođenu kćerku Mihaelu.
 

- Svaka takva porodična tragedija je dovoljno teška i tužna. U to sam se i sam uverio kada mi je prva supruga 1984. godine zabranila da viđam našu kćerku Mihaelu koja je tada imala samo pet godina. Pune dve decenije bio sam ni na nebu ni na zemlji od očaja nadajući se da ću je ipak ponovo zagrliti - priča Medaković.

Posetivši redakciju "Vesti" u Beogradu ovog vikenda, on je pristao da sa našim čitaocima podeli gotovo filmsku priču oca koji je dete pronašao posle čak 22 godine potrage.

Za to vreme se nekoliko puta ženio i dobio još šestoro dece, a na početku rata u Hrvatskoj, u Sisku je ostao bez imovine vredne čak 530.000 švajcarskih franaka, zbog čega se i dalje sudi sa ovom državom. Ipak, priznaje da nikakav novac nije mogao da kupi sreću koju je doživeo novembra prošle godine.
 

Svi smo naši: Milorad sa dve supruge i porodicom (Mihaela prva levo)

 

- Prva žena mi je bila Nemica i kada je naša kćerka Mihaela imala pet godina uspela je preko suda da mi zabrani da je viđam, pa čak i da me nemačke vlasti proteraju pod optužbom da sam hteo da je kidnapujem. Mihaela mi je kasnije ispričala da su se ubrzo odselili za Bohum, da joj je zabranjivano da se druži sa Srbima, a da je majka rekla da sam poginuo u Iraku...
 

- Priča suzdržavajući suze Milorad Medaković koji je taman izgubio svaku nadu da će ikada više videti kćerku, kada je, 26. novembra prošle godine, na svom fejsbuk profilu dobio poruku za koju je najpre mislio da je ružna šala.

- Neka Ela Tremblej me pitala da li sam osamdesetih godina živeo u Ahenu u Nemačkoj gde smo bivša supruga i ja živeli do razvoda. Dve nedelje sam razmišljao o toj rečenici da bi mi u snu palo na pamet da je ime Ela možda skraćenica od Mihaela. Odgovorio sam doslovce "imam osećaj da sam pronašao nekoga koga sam jako dugo tražio". Ostavio sam i broj telefona, ali tri dana se ništa nije događalo. Onda, tog trećeg dana se javila moja Mihaela i prvih sat vremena smo plakali - priča naš sagovornik koji je kasnije saznao i da je novo prezime kćerka uzela od dečka Martina, a da je sasvim slučajno naletela na Miloradov "profil".
 

Punim plućima kroz život: Milorad sa sadašnjom suprugom

Od tada, otac i kćerka se retko razdvajaju, a budući zet mu je toliko prirastao za srce da ga doživljava kao osmo dete. I Kanađanin je preko Mihaile zavoleo Srbe, pa je čak istetovirao prezime Medaković na ruci.

Milorad je pred raspad SFRJ držao restoran u Švajcarskoj, a drugu suprugu, rođenu Belgijanku je upoznao tako što je ona kao student vodila turističke grupe. Ubrzo su se zavoleli, ali i dogovorili da u Sisku, gradu u kome je Medaković proveo veći deo života, otvore elitni restoran.

- Rodom sam iz Dvora na Uni, ali sve do 16 godine, kada sam krenuo trbuhom za kruhom, živeo sam u Sisku. Nismo imali pojma da će rat pa smo bivša supruga i ja uložili u taj objekat od 1.700 kvadrata, čak 531.000 franaka. Zvanično smo počeli da radimo 1991. godine, za Božić i mada sam bio svedok iseljavanja brojnih srpskih porodica, ipak sam mislio da suprugu i mene niko neće dirati.

- Međutim, šest meseci kasnije, naveče 27. jula došao mi je jedan Hrvat, moj jako dobar prijatelj Drago i rekao da je đavo odneo šalu i da više ne smem da čekam. Pobegli smo iz Siska i Hrvatske sledećeg jutra u 6.15 sati, a u naredna dva dana sva naša imovina je opljačkana. Kada sam 1997. godine obišao kuću obuzela me je ogromna tuga jer su lopovi odneti čak i kablove za struju - kaže na kraju Milorad Medaković.

Poruka sestrama Nadi Vujičić i Dragici Dujo: Naći ćemo mi Petra U potrazi za bratićem: Nada Vujičić i Dragica Dujo Dobro sam poznavao Nadinog i Dragičinog brata jer smo se često družili po srpskim klubovima u Diseldorfu. Tako sam upoznao i njegovog sina Petra - priča Medaković. Čim je pročitao u "Vestima" apel naše čitateljke iz Švajcarske, Milorad je kontaktirao zajedničke prijatelje iz tog perioda, ali nažalost, za sada, bez konkretnog rezultata. - Neki od tih zajedničkih prijatelja su umrli, a Đuro Kovačević iz Ahena i Dragoljub Sajić iz Diseldorfa su mi nevoljno priznali da nemaju nikakav kontakt sa Dragovim sinom i da su sumnjičavi da će ova priča imati srećan kraj zato što Petar ne govori srpski, ne prati srpsku štampu, a veliko je pitanje i da li uopšte želi taj susret. Međutim, ne treba gubiti nadu i predavati se, a ja sam valjda dovoljan dokaz tome - priča Medaković. Dodaje da je bezuspešno pokušao da dođe i do bivše supruge Draga Vujičića. Napominje da je dodatni problem u pronalaženju Petra Hinsa i taj što je ovo relativno često prezime u Nemačkoj. - Tražio sam ga u Bohumu, ali jedini Petar ima 22 godine. Problem je i što je njegova majka najverovatnije preminula, a on nije aktivan na internet društvenim mrežama. Međutim, nema predaje. Naći ćemo mi Petra - optimista je Milorad Medaković.