Homoseksualnost u udžbenicima - da ili ne?
Tema homoseksualnosti za sada se obrađuje jedino u deset vojvođanskih škola kroz predmet Zdravstveno vaspitanje. Psiholozi smatraju da bi ova tema doprinela smanjenju predrasuda, ali i nasilja nad LGBT populacijom.
Tek što se prašina oko uvođenja seksualnog obrazovanja malo slegla, Vojvodinu je potreslo novo pitanje − šta deci kroz ovaj predmet reći o homoseksualnosti? Bujicu različitih reakcija izazvala je slika u udžbeniku o "Zdravstvenom vaspitanju o reproduktivnom zdravlju" na kojoj se dvojica dečaka drže za ruke i opis homoseksualizma kao "normalne i pozitivne varijacije ljudske sekusualnosti".
Nakon što je javnost saznala za ovu nastavnu jedinicu, pokrajinski odbor DSS-a zatražio je ostavku pokrajinske sekretarke Marinike Čobanu.
- Taj udžbenik na jasan način propagira homoseksualnost kao opredeljenje. Knjiga služi za indoktrinaciju dece – poručuje portparol pokrajinskog odbora DSS-a Milenko Jovanov.
S druge strane, pripadnici LGBT populacije, ali i psiholozi smatraju da ovakvih nastavnih jedinica treba da bude više i da bi se na taj način sprečilo razvijanje predrasuda, ali i nasilja prema svima koji imaju drugačije karakteristike. Gej aktivista Boban Stojanović kaže da ova tema gotovo uopšte nije zastupljena u srpskim udžbenicima, kao i da bi je trebalo uvesti, ali tek u starijim razredima osnovne škole.
- Ova tema bi trebalo da se obrađuje kroz obrazovni sistem, jer bi to doprinelo razvoju tolerancije i poštovanju različitosti kod mladih ljudi. U našim udžbenicima ova tema se nikako ne pominje. Ipak, verujem da bi je trebalo uvesti tek za starije razrede osnovne škole, od petog do osmog, jer su osnovci do četvrtog razreda još mali i nisu upućeni šta to znači – kaže Stojanović za Telegraf.
Psiholog i psihoanalitičar Vesna Brzev Čurčić takođe smatra da se ova tema gotovo i ne pominje u školskim udžbenicima, ali i da je "apsolutno potrebno da se obrađuje kroz nastavne jedinice".
- Od petog razreda pa nadalje trebalo bi uvesti jedinice koje se tiču poštovanja ljudi koji imaju drugačije karakteristike, i to bi smanjilo strah od različitosti. To bi takođe smanjilo i količinu otpora prema drugima, jer je različitost obostrana kategorija – smatra Brzev Čurčić.
Ona objašnjava da bi u svim školama u Srbiji ove teme trebalo obrađivati kroz časove građanskog vaspitanja, psihologije, ali i časove razrednog starešine. Takođe, školski psiholozi bi ovde trebalo da imaju veliku ulogu. Pojedini stručnjaci, s druge strane, smatraju da bi uvođenje ove teme u redovni nastavni program izazvalo burnu reakciju drugih osetljivih grupa koje bi tražile da se i "njihova priča priča kroz obrazovni sistem".
U svakom slučaju, psiholozi i pedagozi smartraju da je neophodno u škole uvesti programe koji će se baviti tolerancijom prema različitosti.
