Srbi, izbegli u Hrtkovce (3): Umreće čekajući pravdu
Na samom ulazu u Hrtkovce, u lepoj žutoj fasadnoj kući, sa decom živi 75-godišnji Ilija Strižak, jedini Srbin iz ovog mesta koji je preko suda pokušao da raskine ugovor sklopljen 1992. godine.
- Proces je vođen u Rumi, ali je moj zahtev na kraju odbijen, a ja sam morao da platim oko 500 evra sudskih troškova. Posle toga sam izgubio svaku nadu da se išta može promeniti, sem što ja čekam da umrem - kaže pomirljivo ovaj starac.
Kuća u kojoj živi se ne razlikuje puno od one koju je početkom rata u Hrvatskoj razmenio: isti broj spratova, doduše duplo manje kvadrature. Jedina suštinska razlika je što se njegova nalazila na oko 500 metara od mora u Kaštel starom, između Trogira i Splita, a ova u Vojvodini, na putu ka Šapcu.
- Tu kuću sam završio taman negde pred rat. Ukupno 300 kvadrata plus garaža i samo Bog zna koliko sam para uložio u tih desetak godina gradnje. Međutim, krajem novembra 1992. godine krenuli su pritisci da se iselimo, a sve je kulminiralo telefonskim pozivom mog šuraka koji je otišao u "zenge" da ja i sin Goran moramo odmah da odemo, a ostatak porodice može da ostane. U "Slobodnoj Dalmaciji" žena je videla oglas i kada smo izbegli, otišli smo da vidimo. Kuća je od 160 kvadrata, ali iskreno, tada bih se menjao i za šupu, samo da ne strepim da li ćemo dočekati jutro - veli iskreno ovaj čovek koji je 2005. godine, pred nadležnim sudom u Rumi, pokrenuo sudski spor za raskid ugovora.
Skaradni slučajeviSud u Zadru je 2006. godine je prihvatio raniju presudu iz Šida kojom je Hrvatu Stjepanu Gajdašiću vraćena imovina u Kukojevcima za onu koju je 1995. godine, posle Oluje, promenio sa Stojanom Dražićem iz Benkovca. |
- Na tom suđenju se pojavi čak i moj šurak koji je posvedočio da smo iz Kaštela otišli uz pritiske, te neki veštaci koji su potvrdili da moja kuća na moru vredi najmanje pet puta više nego ova. Ali, ništa nije vredelo i ja sam izgubio spor. Da nisam ovoliko istrošen možda bih pokrenuo spor u Hrvatskoj, ali za to treba i novca i energije, a ja nemam ni jedno ni drugo. Pri kraju sam života i dosta mi je nerviranja - objašnjava Ilija Strižak i dodaje da se još više potresao pošto je početkom maja ove godine bio u starom kraju.
- Otišao sam i do svoje kuće. Taj čovek je napravio šest odvojenih stanova i svaki je prodao za po 50.000-60.000 evra. Malo sam razgovarao sa novom stanarkom u toj zgradi. Kada sam rekao da je to bilo moje, ona se iznenadila: "To ste vi dakle". Ništa više nije rekla - svedoči ova starina i dodaje da je u više navrata pokušao da proda kuću u Hrtkovcima, ali da je za nju najviše dobijao 50.000 evra.
- To je bilo pre desetak godina. Sada ne verujem da bi neko dao više od 30.000, ali ko će da kupi kuću u Hrtkovcima - zaključuje Ilija Strižak.
LINTA: NIJE JOŠ SVE IZGUBLJENO
Predsednik Koalicije udruženja izbeglica u Srbiji Miodrag Linta kaže da za sve one koji su tokom ratova u Hrvatskoj ili BiH sklopili nepovoljne ugovore o razmeni imovine nije još sve izgubljeno, a da ključ leži u angažovanju države Srbije da dođe do primene Aneksa G Bečke konvencije.
- Rešenje je da Narodna skupština Srbije najpre usvoji Rezoluciju o poštovanju ljudskih prava izbeglih i prognanih lica iz Hrvatske i BiH što bi predstavljalo i platformu za ozbiljniju reakciju države u sprovođenju Bečke konvencije. Ukoliko to ne bude moguće dijalogom sa Zagrebom i Sarajevom, onda to treba da bude problem kojim se pozabaviti EU ili UN - smatra Linta i dodaje da tek tada može doći i do suštinskog pomirenja između narodima.
- Ukoliko Srbija ne učini ništa po ovom pitanju, onda treba otvoreno da nam kaže da smo žrtvovani i da se više ničemu ne nadamo - zaključuje Linta.
