Dragan Đilas - Neimar bez fotelje
Nakon dva mandata na mestu gradonačelnika Beograda, Dragan Đilas je smenjen. Optužuju ga da je grad zadužio za više od 800 miliona evra, na šta on kaže da dug nije ni upola toliki, a da mu vlast sada prebacuje zaduživanje za kapitalne projekte kao što su izgradnja dva mosta, pribavljanje novih trolejbusa i autobusa, nove škole i vrtiće, dok se država Srbija zadužuje, a da ni kokošinjac nije izgrađen. Smatra da je njegova smena politička osveta.
Dragan Đilas je najmlađi gradonačelnik Beograda u poslednja skoro dva veka. Rođen je 22. februara 1967. u Beogradu, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Tokom srednjoškolskog obrazovanja zakačila ga je Šuvarova reforma.
- Bilo je to takozvano usmereno obrazovanje. Tako sam prve dve godine išao u Zemunsku gimnaziju, a onda u Devetu beogradsku, matematički smer.
Vojsku je služio u Koprivnici kao protivavionac. Draganova majka Jovanka poreklom je sa Plitvica. Njeni su posle rata kolonizaciojom dospeli u Vojvodinu, u okolinu Odžaka. Otac Dušan je takođe Krajišnik, ali s druge strane Une, iz jednog sela kod Drvara. Oba roditelja bili su zdravstveni radnici. Osim Dragana, imaju i sina Gojka, koji je kao i stariji brat završio Mašinski fakultet. Dragan je odrastao malo u Zemunu, malo u Novom Beogradu. Žarko je želeo psa, ali mu roditelji nisu dali. Seća se kako mu je otac govorio: "Bolje kupi konja, pa da jašemo...".
Bio je odličan iz matematike, fizike i hemije, pa su ga profesori ubedili da treba da bude lekar.
- Našao sam se u pripremnoj školi koja je najbolja za prohodnost na Medicinski fakultet. Kad je došlo vreme da seciramo nekog zeca, rekao sam da mene preskoče, nisam ja za to - kaže Đilas.
Upisao je aerokosmotehniku, kojoj su ime kasnije promenili u vazduhoplovstvo. Radio je i kao novinar na Radio Indeksu i jedan je od osnivača Radija B92, gde je kasnije bio urednik informativnog programa. Šira javnost zapamtila ga je kao studenta koji je za vreme demonstracija 1992. godine razgovarao sa Slobodanom Miloševićem u njegovom kabinetu i otvoreno mu rekao: "Predsedniče, podnesite ostavku, učinićete veliku uslugu srpskom narodu."
- Nisam nikada razmišljao da li mi je na neki način koristilo to što sam bio jedan od vođa studentskog procesa. Znam samo da je Dragan Sakan, kada me je zvao da dođem u Sači, pitao Voju Žanetića: "Šta će ovaj da radi kod nas, nije kreativac?" Voja je rekao: "Zna da upravlja", i onda me je zapalo da budem neki direktor u toj firmi. Nisam se nikada bavio marketingom, već medijima. Medijski prostor možete da prodajete, kupujete. Da li radite sa ekserima, automobilima ili sekundama, na isto dođe.
Za njega i kažu da svaki problem prvo vidi kroz brojeve - koliko šta košta i kolika je isplativost. Iz firme Sači i Sači otišao je u Češku.
- Tamo sam i stvorio prvi veći kapital. Moja logika je bila da prvo nešto stvorim, a ne da koristim političku funkciju za to.
Prvu firmu je osnovao sa nekolicinom prijatelja u Pragu. Uložio je u nju svu svoju ušteđevinu, koja je bila desetak hiljada maraka. Tek kada je Boris Tadić preuzeo Demokratsku stranku, ozbiljno je ušao u politiku. Pre toga Đilas se finansijski dobro obezbedio. Poznat je kao čovek koji suvereno vlada srpskim tržištem reklama kao vlasnik Dajrekt medija. Većinski je vlasnik poslovnog sistema Multikom grup (u čijem je sastavu Dajrekt medija), ali i Emoušn prodakšn, firme koja stoji iza mnogih rijaliti šou programa. Đilasov osnivački ulog u Multikom grupi bio je 1,3 miliona evra, što je u to vreme činilo 50 odsto vlasništva. Javnosti nikada nije objasnio odakle mu pare, ipak, nikad nije krio kolika mu je imovina.
Ostaće upamćen kao jedini gradonačelnik u istoriji Beograda koji je uspeo da se izbori sa romskim naseljima, raspravljao se sa nesavesnim vozačima nasred ulice i na minus jedan skočio u reku da spase novinara iz Pirota. Popularnost mu ipak smeta.
- I dalje najviše volim da sedim sa svojim prijateljima u kafiću. Oni me najbolje spuštaju na zemlju kad malo poletim u nekim trenucima. A znam da poletim, kao svaki živ stvor.
Kafane ne voli, osim one u kojima je živa muzika. Tad pije vino, jer je to jedini alkohol koji podnosi.
Nekoliko puta je izjavio da se u politici potpuno ostvario kroz mesto gradonačelnika.
- Ovde pogledate kroz prozor i vidite da li ste nešto uradili ili ne. Voleo bih da jednog dana, neko mojim unucima priča: "Kada je vaš deda bio gradonačelnik, u Beogradu su urađeni ti mostovi, grad je dobio ovo ili ono." Voleo bih da nešto veliko ostane iza mene, da me ljudi pamte po nečemu dobrom, nadam se da će se to ostvariti.
