Sunovrat prve fabrike oružja
Retko koji grad kao Kragujevac ima tu privilegiju da u samom gradskom jezgru ima sačuvane jedinstvene fabričke komplekse iz 19. veka odakle je potekla industrijalizacija moderne Srbije i Balkana. Reč je o kompleksu Knežev arsenal koji predstavlja najstariju očuvanu celinu urbanog industrijskog pejzaža u ovom delu Evrope. Nekada zabranjeni grad, u koji decenijama nije moglo da se uđe, 160 godina posle osnivanja prokišnjava i čeka da se iz budžeta obezbedi novac.
O tome šta bi moglo da bude u nekadašnjem kompleksu koji je u svoje vreme bio avangardan, tek sledi izjašnjavanje. Knez Mihailo Obrenović podigao je arsenal 1853. godine na desnoj obali Lepenice, u vreme kad se Srbija izvlačila iz turskog ropstva i tražila put ka Zapadu.
Srpski top- Prvi top izlio je Milutin Jovanović i njegova fotografija sa stotinama drugih sačuvana je u muzeju. Nažalost, mnogo važnih dokumenata nestalo je tokom ratova - kaže istoričar Đorđe Milovanović |
Tu je podignuta prva vojna fabrika na Balkanu, a industrijska arhitektura preuzeta je od Nemaca i Francuza. U kompleksu, koji obuhvata više od 40 hektara zemljišta. Centralno mesto pripada zgradama nekadašnjeg Vojno-tehničkog zavoda, rađenih od crvene opeke i s drvenim doksatima, kroz čiji je krug nekada prolazio voz.
Divovski dimnjak
- Prva srpska fabrika oružja nastala je na temeljima zanatskih radionica za popravku pušaka, koje su u Kragujevcu počele da rade 1836. godine . Arsenal čine topolivnica, puškarnica, kovačnica, bravarnica... Prvi upravnik Topolivnice bio je francuski inženjer Šarl Lubri s kojim je srpska vlada sklopila ugovor na godinu dana. Lubri je pre toga bio nadzornik privatne topolivnice u gradiću Due, a u Kragujevac je stigao s odobrenjem cara Napoleona Trećeg - kaže istoričar Đorđe Milovanović.
Čudo od sijaliceU Kragujevcu je 1884. godine zasvetlela prva sijalica. To "čudo" koje je inženjer Toša Selesković nabavio u Ninbergu lično su došli da vide kralj Milan Obrenović i kraljica Natalija. Seleskovićeva energana je bila prva te vrste u Srbiji, a Beograd je zasvetleo sedam godina kasnije. |
Na ogromnom platou po kome je nekada šetao čuveni Francuz Lubri, ali i stotine Nemaca, Čeha, Austrijanaca i Belgijanaca koji su u to vreme bili angažovani u prvoj srpskoj vojnoj industriji, dominira fabrički dimnjak. Napravljen od crvene cigle vidi se iz svih delova grada i verovatno je najviša građevina u Kragujevcu.
Jedna od zgrada pretvorena je u muzej, čija je unutrašnjost ista kao i pre 160 godina. Zadržane su i drvene grede, a umesto radnika nekadašnje fabričke hale danas posećuju samo retki turisti. Ogroman prostor od oko 8.000 kvadratnih metara čeka renoviranje i zaštitu, za koje bi država morala da izdvoji novac, ali još niko ne zna koliko para je potrebno. Kroz zapuštene prozore vidi se unutrašnjost starih hala u kojima su se proizvodile puške i municija. Krov prokišnjava i grede polako trule.
Evropska baštinaCentralna manifestacija Dani evropske baštine nedavno je u Srbiji prvi put obeležena u Kragujevcu s temom "Industrijsko nasleđe". Pošto je poslednjih decenija veliki broj industrijskih objekata u Evropi obnovljen i u Kragujevcu priželjkuju da se jednog dana ovaj jedinstveni kompleks nađe pod zaštitom Uneska. |
Grad u kreditu
Slični kompleksi nastali su istovremeno u Barseloni, Lođu i Vinterturu. Knežev arsenal je jedini ovakve vrste na Balkanu, a njegovom izgradnjom počela je industrijalizacija Srbije. Knežev arsenal i Stara topolivnica su bili u sklopu nekadašnje Zastave. Zbog toga običnim građanima ovaj prostor više od 150 godina nije bio dostupan. Tek kad se Zastava raspala i srušene njene kapije, lokalna samouprava je otvorila industrijska zdanja za javnost.
Danas je to zemljište otkupio grad. Lokalna samouprava je morala da podigne kredit kako bi preuzimanjem kompleks spasla od daljeg propadanja.
- Da bismo sprečili privatizaciju i nenamensko korišćenje Arsenala, podigli smo 240 miliona dinara kredita i kupili ovaj fabrički kompleks. Grad ne može i nema nameru da bude vlasnik prostora od nacionalnog i evropskog značaja, zato je potrebno širom otvoriti vrata za učešće privatnih investitora u njenoj obnovi - rekao je Saša Milenić, predsednik Skupštine grada.
Serija o TitanikuDok se ne odluči kako će ovaj istorijski prostor biti iskorišćen tu se održavaju festivali, poznati muzičari snimaju spotove, a filmske ekipe serije. Ovde je snimana serija "Titanik, krv i znoj" u englesko-italijanskoj produkciji, u kojoj je jednu od glavnih uloga tumačio popularni Zverka iz TV serije "Seks i grada". Za potrebe serije ovaj prostor je iskorišćen za kadrove iz Belfasta gde je napravljen čuveni Titanik. |
Sada je kompleks Kneževog arsenala u proceduri za dobijanje najvišeg stepena zaštite kako bi dobio status kulturnog nasleđa od izuzetnog nacionalnog značaja. Tek potom moguća je izrada glavnog projekta za obnovu, s kojim je moguće konkurisati kod evropskih fondova i UN da podrže ovaj projekat.
Lokalna uprava imala je različite ideje šta bi moglo da se nađe u ovom ogromnom prostoru na kome je nastala moderna srpska država. U poslednje vreme govori se da bi tu mogla da se premesti Gradska pijaca. Ranije je postojala ideja da tubude smešten Filološko-umetnički fakultet ili televizija.
Projekat modernih bioskopa koji je Kragujevac planirao s proslavljenim režiserom Emirom Kusturicom nije doveden do kraja i pao je u zaborav. Do nekih novih ideja objekat izuzetne arhitektonske lepote ostaje usamljen da se bori sam s vremenom.
