Otišao na službeni put, proglasili ga mrtvim!
Da nije baš lako baviti se politikom i biti lokalni funkcioner u maloj sredini, pokazuje primer Jovice Stanisavljevića, zamenika predsednika opštine u Žitorađi i predsednika lokalnog DS, koji je otišao na službeni put, ali su ga u međuvremenu proglasili mrtvim!
I dok je on dogovarao saradnju s vojvođanskim poljoprivrednicima, komšije i prijatelji počeli su da se okupljaju oko njegovog dvorišta i bojazno zaviruju. Ipak, niko se nije usudio da uđe u kuću, jer je kapija bila zaključana. U tom trenutku Stanisavljevićeva supruga bila je na poslu, a u kući se nalazilo dvoje njihove dece.
"S vozačem sam službeno otputovao u Suboticu na dva dana. Drugog dana dok sam bio na sastanku, oko podne telefon je počeo da mi zvoni bukvalno bez prekida. Nisam se javljao, ali sam se začudio zašto me svi prijatelji odjednom zovu. Čak me je i tašta pozvala", priča Stanisavljević, i pojašnjava da je te srede pijačni dan u Žitorađi.
"Kada se završio sastanak, uzeo sam telefon kako bih prvo pozvao najbliže iz porodice koji su me pozvali. U tom trenutku me je pozvao prijatelj u čijem glasu sam primetio zbunjenost kada sam se javio. Počeo je isprekidano da govori i tek mi je posle nekoliko minuta rekao da je pre nekoliko sati čuo da sam preminuo na putu. Nisam znao šta da odgovorim i zaista sam se našao kao u čudu. Brzo sam spustio i pozvao najbliže da im objasnim da sam živ", kaže Stanisavljević, koji priznaje da mu je to bila najneprijatnija situacija u životu.
"Nisam dalje ostao ni trenutka, već sam krenuo nazad. Kad sam se pojavio u Žitorađi, svi su me gledali u čudu. Znate, ovo je mala sredina u kojoj se svi znaju, pa je izgleda šala u nekoj priči otišla predaleko. Danima posle toga su me poznanici zagledali", priznaje Stanisavljević, i dodaje da je odmah otišao u policijsku stanicu kako bi prijavio NN lice.
Rekli su mu da može to da učini, ali da se najverovatnije neće otkriti od koga je priča potekla, jer je to kao tražiti slamku u plastu sena. Stanisavljević je tako morao sam da dokazuje da je ipak živ!
"Kad je pijaca, svi su u gradu i tračevi se brzo šire. Sreća je što moja supruga i deca to nisu čula pre nego što sam im pojasnio. To je jedino što je dobro u celoj ovoj za mene strašnoj situaciji", zaključuje Stanisavljević.
Da se vest brzinom munje prenela kroz čitavu opštinu potvrđuje i Stanisavljevićev dobar prijatelj Svetozar Miladinović. Kaže da je sat vremena pre nego što je čuo da je Stanisavljević "preminuo" pričao sa njegovim vozačem i da mu je ovaj rekao da ga čeka da završi sastanak.
"Pošto sam pričao s vozačem, izašao sam do pijace i tamo mi je jedan poznanik rekao da je Jovica preminuo. Nisam znao kako da reagujem, niti šta da kažem. Okretao sam se, pa pozvao zajedničkog prijatelja da ga pitam da li on zna. Još dva sata sam čekao, a onda kada sam opet pozvao Jovčinog vozača, on me je preduhitrio, rekavši da je živ i da znaju celu priču", završava Svetozar, kome se nikad u životu nije desilo ništo slično.