Bavarska: Srpske dece samo za četiri grupe

Bavarska je jedna od 16 nemačkih pokrajina u kojoj se dopunska nastava na maternjem jeziku za strane učenike najduže odvijala prema Smernicama Bavarskog ministarstva za prosvetu i kulturu donesenim još 1989. godine. Sve do školske 2008/2009. godine, odnosno 31. jula 2009. dopunska nastava za školsku decu stranog porekla bila je u organizaciji, pod kontrolom i finansiranjem bavarskih prosvetnih vlasti.

Nastavnica Gordana Budiša sa učenicima u Nirnebergu

 

Pet godina ranije, 14. septembra 2004, Bavarsko ministarstvo za prosvetu i kulturu donelo je odluku o postepenom obustavljanju dopunske nastave na maternjem jeziku za strane učenike. O tome su obavešteni konzulati država čiji učenici su pohađali dopunsku nastavu u organizacije Bavarske.

U celoj Bavarskoj uz podršku Generalnog konzulata Republike Srbije iz Minhena i Ministarstva za prosvetu Srbije formirane su grupe dopunske nastave na srpskom jeziku samo u Nirnbergu i Erlangenu. Tamo nastavnica Gordana Budiša okuplja preko 50 naših učenika u četiri grupe. U drugim sredinama bilo je inicijativa da se formiraju grupe za dopunsku nastavu, ali se sve završilo na okupljanju naše dece pri klubovima ili crkvi u nekoliko gradova. U Augzburgu pri Crkvenoj opštini radi Škola ćirilice, u Ingolštatu pri Srpskom klubu "Sveti Sava" deluje Radionica za srpski jezik i veronauku, u crkvenim opštinama Minhen i Nirnberg održava se nastava srpskog i veronauke.

Srpski klub "Vuk Karadžić" iz Lindaua sačinio je spisak školske dece, njih 25 koja bi želela da uče srpski jezik. Da li će od inicijative kluba i roditelja doći do realizacije, za sada je rano govoriti. I tu je kraj priče o dopunskoj nastavi na srpskom u Bavarskoj u ovom trenutku.

Iskustva prosvetnih radnika govore da su za broj učenika u grupama i broj grupa presudni bili volja i želja roditelja, a nastavnici su koristili svaku mogućnost da pozovu roditelje da šalju svoju decu da uče srpski jezik i ćirilicu. U dobroj meri od angažmana nastavnika zavisilo je stanje u pojedinim sredinama. Nastavnica Slavica
ivadinović iz Nirnberga je tu ostvarila dobre rezultate i posle prestanka s radom u dopunskoj nastavi ostavila je uredne spiskove dece Gordani Budiša, koleginici koja je nastavila posao u dopunskoj nastavi.

Međutim, i pored činjenice da važnu ulogu imaju nastavnici, "ključ rešenja" u svojim rukama drže roditelji, jer od njihove volje i želje zavisi da li će njihova deca pohađati dopunsku nastavu na srpskom. O tome svedoči i Nada Radojčić iz Rozenhajma koja radi kao nastavnik u nemačkoj školi.

- Do pre dve godine u Rozenhajmu je radila grupa u dopunskoj nastavi na srpskom. Naša kćerka je dve godine pohađala tu školu, iako je relativno mali broj naše dece dolazio na nastavu. Kako je pre dve godine prestala s radom grupa, od tada nije bilo pokušaja da se to ponovo pokrene. Sada me poneki roditelj upita da li će biti dopunske i da bi rado slali svoju decu, a dok je postojala grupa, vrlo malo ljudi je znalo za to. To govori da treba iskoristiti sve mogućnosti da ljudi saznaju za dopunsku nastavu, jer s jedne strane roditelji se raspituju za tu mogućnost a s druge strane i kada je postojala slabo je bilo interesovanje - kaže Nada Radojčić koja vodi KUD Mladost u Rozenhajmu.

Iako je u Smernicama Ministarstva prosvete i kulture Bavarske rečeno da će nemačke škole izaći u susret zahtevima za rad dopunske nastave na maternjem jeziku, iskustva su različita. Nastavnica Gordana Budiša kaže da je u Nirnbergu u Vizenšule naišla na puno razumevanje i podršku i tamo se održava nastava za tri grupe sa ukupno 38 učenika. Na drugoj strani, školske vlasti u Erlangenu nisu bile spremne da ustupe školske prostorije za nastavu jedne grupe od 14 naše dece, pa se koriste prostorije SKU "Vuk Karadžić" u Erlangenu.

Tako će i ova školska godina, što se tiče dopunske nastave za našu decu u Bavarskoj, biti ista kao i prošla.