Krađa beba u Srbiji: Mafija mi otela sestru
Više od četrdeset godina traje bitka roditelja u Srbiji koji sumnjaju da im bebe ukradene porodilištu pa su zbog toga do sada podneli oko 3.500 krivičnih prijava protiv N. N. lica. Snežana Knežević danas živi u Beogradu, profesor je na fakultetu i vodi jedan normalan život, koji prati decenijska agonija. Kada se rodila imala je sestru bliznakinju, koju su lekari posle dva meseca proglasili mrtvom.
Iz nekog razloga, Snežana Knežević kaže da nikad nije poverovala da joj je sestra zaista mrtva i unutrašnji osećaj je bio jači od nje. Kada je napunila osamnaest godina pošla je u potragu i nakon dugogodišnjeg traganja, uvidom u dokumentaciju ispostavilo se da je njena sestra najverovanije živa i da je žrtva mafije koja decenijama u Srbiji otima bebe iz porodilišta.
- Majka se porodila 15. marta 1966. u našoj porodičnoj kući u Jabuci. Međutim, imala je jako krvarenje nakon porođaja, pa je prebačena u pančevačku bolnicu - priča Snežana.
- Rodila je dve devojčice, mene i moju sestru Svetlanu. Pošto se porodila u sedmom mesecu trudnoće, nas dve smo, zbog male težine prebačene na Institut za neonatologiju u Beogradu. Majka je još deset dana ostala u pančevačkoj bolnici da se oporavi, a potom je premeštaju u beogradsku bolnicu Sveti Sava. Odmah pošto su je pustili iz bolnice odlazi na Institut za neonatologiju da vidi svoju decu i odvede nas kući. Po pričanju moje majke, rekli su joj da mi moramo još nekoliko dana da ostanemo u bolnici, i da u bolnici nemaju gde da je smeste. Bile smo u inkubatoru. Kada je došla sledećeg dana, rekli su joj da je jedna beba umrla.
Državljanstvo kao dokazU mesnoj zajednici u selu Jabuka moja sestra se i dalje vodi kao živa, čak su mi izdali i njeno državljanstvo.
|
Prema rečima Snežane, kada je postala punoletna počela je sama da traga za davno "umrlom" sestrom. Prvo se obratila Institutu za neonatologiju, gde je dobila nemušti izveštaj o sestrinoj smrti. Nejasna i sumnjiva dokumentacija navela je Snežanu da se obrati JKP Pogrebno u Beogradu, gde saznaje da su u to vreme sahranili bezimeno dete.
Njena sestra nije bila bezimena, jer su po rođenju obe krštene i zvala se Svetlana.
- Istraživanjem sam saznala da leš bebe, za koju su lekari tvrdili da je umrla, nikada nije stigao u kapelu već je navodno sahranjen na parceli 67/66 koju sam pokušala da nađem. Radnici iz ovog komunalnog preduzeća su kasnije utvrdili da takvo grobno mesto uopšte ne postoji. U knjigama na groblju piše da je sahranjena beba bila stara tri dana, iako je moja sestra u trenutku kada nam je saopšteno da je umrla imala više od dva meseca, a Izvod iz knjige umrlih, sprovodnica leša i uputnica iz kapele ne postoje - objasnila je Snežana.