Oprana prošlost Stros Kana
Svi francuski mediji preneli su vest AFP-a da se Aleksandar Vučić u Beogradu zahvalio novinarima što njegovom novom savetniku Dominik Stros Kanu nisu postavljali "nezgodna pitanja", ocenivši da je to dokaz njihove ozbiljnosti i zainteresovanosti za ekonomiju Srbije.
U prevodu to bi moglo da znači: Hvala što ćutite i ne pominjete da su francuski istražni organi dali zeleno svetlo za otvaranje krivičnog procesa protiv Stros Kana uz otežavajuće okolnosti zbog organizovanja prostitucije i svedočenja o "krvavom nasilju" tokom orgija sa profesionalnim prostitutkama - kako to piše u dosijeu istražnih sudija, objavljenom u listu "Figaro" ("Vesti" prenele u avgustu).
Advokat, poslanik, ministar
|
Kako je Stros Kan rekao novinarima, sa Beogradom je stupio u kontakt preko ruskog bankara Vladimira Molofa. Posle pada na Zapadu zbog afere sa napastvovanjem sobarice u Njujorku i optužbi za organizovanu prostituciju u Francuskoj, Stros Kan tako sada nastavlja svoj javni i poslovni život na Istoku i ponegde u Africi, dizajniran u vrsnog stručnjaka i ljubitelja žena.
Šta je izostavljeno iz "umivene" Stros Kanove biografije? To da je reč o čoveku koji je decenijama gradio lažnu sliku o sebi i tako skoro postao socijalistički kandidat za predsednika Francuske. Dogodilo se to uz izdašnu podršku francuskih medija čiji su urednici i novinari bili njegovi prijatelji i to zahvaljući braku koji je 1991. sklopio sa An Senkler, novinarskom zvezdom Prvog kanala francuske televizije.
U Beogradu se govori o njegovim blistavim bilansima u funkciji ministra ekonomije. Istina je da je imenovan 1997, a samo dve godine kasnije morao je da podnese ostavku na ministarsko mesto zbog umešanosti u finansijske skandale iz kojih se naknadno izvukao i bio oslobođen optužbi.
To nije bio jedini skandal u kome se Stros Kan našao i kasnije izvukao. Povećao je zaposlenost u vreme kada je sve cvetalo u svetu neoliberalne ekonomije. Kao ministar bio je zagovornik masovne privatizacije velikih javnih preduzeća od kojih su neke, kao recimo privatizacija francuskog Telekoma, bile katastrofalne i do te mere neljudske da su izazvale na desetine samoubistava zaposlenih, pa sada bivši direktor odgovara pred sudom.
Na mesto direktora MMF-a došao je zbog "dvorskih spletki", a ne zbog stručnosti. Naime, novoizabrani predsednik desnog centra Nikola Sarkozi želeo je da ga se otarasi kao opasnog rivala sa levice i poslao ga u Njujork uz rezerve ljudi iz EU koji su pristali tek na insistiranje Pariza. Iako socijalista, u MMF je došao s planom da sporazumno otpusti 600 ljudi i proda deo rezervi zlata. Za razliku od Nobelovca Džozefa Štiglica, protivio se uvođenju takse na međunarodne finansijske transakcije.
Kritike na njegov račun retko su se čule.
Kada je Francuska učestvovala u prvom iračkom ratu 1991, a na Izrael pale iračke rakete mnoge Francuze je iznervirala njegova izjava data izraelskim medijima:
"Smatram da svaki Jevrejin iz dijaspore, pa dakle i iz Francuske, mora svugde gde god bio, da da doprinos u pomaganju Izraela. To je, uostalom, i razlog zbog kojeg je važno da Jevreji imaju politički odgovorne položaje. Sve u svemu, vršeći moje funkcije i kroz moj svakodnevni život i čitavo moje delovanje pokušavam da dam skromni doprinos izgradnji Izraela."
Sve kritike strpane su tada u zajednički koš sa krajnjom desnicom i antisemitima.
Jerusalimski dnevnik "Džeruzalem post" objavio je 2010. da je Stros Kan "jedan od šest najuticajnijih Jevreja na svetu".
