Srpski pasoš za 5.000 evra?

Među onima koji su zloupotrebili gostoprimstvo Belgije i Švedske, odnosno koji su kao državljani Srbije zatražili politički azil, ima i onih koji su se "preko veze" domogli novog biometrijskog pasoša. Prema saznanjima "Vesti", Albanci sa Kosmeta ili sa juga Srbije, koji su poslednjih dana u žiži zbog masovnih odlazaka u države EU, ne dolaze baš mnogo teško do srpskih putnih isprava.

Dobro obavešteni izvori "Vesti" kažu da se procedura po kojoj kosovski Albanci jedino u Beogradu mogu dobiti nov pasoš Srbije, zaobilazi na ''originalan način".
Nezvanično, u Srbiji novi biometrijski pasoš prodaje se na ''crno'' po ceni od 2.000 do čak 5.000 evra. Albanci sa Kosova, koji budućnost vide u Zapadnoj Evropi, gde se nadaju da će dobiti azil, plaćaju kešom i zbog toga se mnogi vlasnici novih putnih isprava polakome i prodaju svoje isprave. Prema nekim informacijama, oni koji prodaju putne isprave oglašavaju ih nevažećim, kao da su ih izgubili, i vade nove.

Najezda na SUP u Niškoj Banji

- Jedan broj Albanaca koji de fakto živi na Kosovu, poslednjih meseci uspeo je da za sebe pribavi potvrde o prebivalištu u srpskim selima i varošicama na jugu zemlje, gde imaju rođake. Prijavljuju se mesnim kancelarijama kao da su sa teritorije Kosmeta otišli prethodnih godina i time automatski ostvaruju pravo koje imaju svi Srbi, Romi ili Albanci koji žive u Medveđi, Preševu i drugim mestima. Kasnije u Nišu ili Kraljevu, gde su pre bombardovanja 1999. iseljene matične knjige sa Kosova, podnesu zahtev za izdavanje izvoda iz knjiga rođenih i potvrde o srpskom državljanstvu. Nakon toga regularno podnose zahteve za izdavanje novih ličnih karata i biometrijskih pasoša Srbije, sa kojim nesmetano putuju u Evropu - objasnio nam je naš izvor.

Svetozar Čupić

Postoji otvorena sumnja da su isto kao pre nekoliko godina, kada je otkriveno da pojedini službenici u srpskim gradovima posreduju ili za novac izdaju dokumenta čak i onima kojih nema u matičnim knjigama, i sada su u ovaj ''proces'' uključeni i zaposleni u mesnim kancelarijama i na šalterima opštinskih službi.

Koriste isprave rođaka

Mnogi Albanci sa Kosmeta, što takođe nije velika tajna, koriste pasoše svojih rođaka, koji već imaju boravak u mestima na jugu Srbije i koji su ostvarili pravo na nove putne isprave, i tako odlaze na zapad Evrope. Putuju najčešće sa tuđim pasošima, koje po dolasku u Francusku, Belgiju i druge zemlje uništavaju ili bacaju, i prijavljuju se za azil kao da su tamo stigli bez dokumenata.

Do ovih saznanja "Vesti" su došle u Nišu i Niškoj Banji, gde dolazi najveći broj Albanaca sa juga Srbije po izvode iz knjiga rođenih i potvrde o državljanstvu. A uz takva dokumenta, tvrdi se, uredno podnose zahteve za nove pasoše i posle određenog vremena ih i dobijaju.

Šteta po BiH i Albaniju?

Evropski zvaničnici su odmah istakli da veliki broj azilanata šteti ugledu Srbije, ali Miščevićeva ocenjuje da je dobro što su domaći zvaničnici podsetili šta znači da je država na beloj šengen listi.
- Da se zemlja smatra kredibilnom, da bezvizni režim ne znači i posao u inostranstvu. I to je dobra reakcija jer uliva kredibilitet i da EU nije pogrešila kada je Srbiji ukinula vize. Nijedna država ne može da spreči u potpunosti pojavu zloupotreba, čak ni neke evropske države nisu to mogle da učine, pa je bilo sličnih situacija u njihovim konzularnim odeljenjima ne samo u Srbiji, već i u svetu - ističe ona.
Miščevićeva još dodaje da će najveće posledice zloupotrebe belog šengena osetiti države koje čekaju ulazak na belu listu, odnosno BiH i Albanija.

Bivša direktorka Kancelarije za evropske integracije Tanja Miščević, koja je učestvovala u pregovorima o ukidanju viza, smatra da je Srbija dobro odreagovala, jer je odmah najavila da će ispitati sve one koji su zloupotrebili uvođenje bezviznog režima.

Šveđani zabrinuti

- Tokom prošle godine imali smo 580 zahteva za azil, a samo u februaru ove godine imamo 300. Veoma smo zabrinuti i zbog toga što mislimo da su ovi ljudi koji dolaze u Švedsku i traže azil, prevareni. Dobili su pogrešne informacije, moguće od nekih kriminalnih grupa, a možda i od nekog drugog, jer vi prosto ne možete da dobijete politički azil u Švedskoj iz socijalnih ili ekonomskih razloga, a to oni traže. Da potpuno pojasnim, ovi ljudi će odmah biti deportovani iz Švedske i biće vraćeni u Srbiju, po sporazumu o readmisiji - najavio je ambasador Švedske u Srbiji Krister Bringeus.
On kaže da se Švedska suočila sa sličnim problemom kada su ukinute vize Rumuniji i Bugarskoj i da neće dozvoliti ovu zloupotrebu.

- Moglo se očekivati da će biti pojedinačnih zahteva za azil, ali ne u ovakvoj meri. Dobro je da se stvari istražuju, i te aktivnosti treba nastaviti. Ako je reč o organizovanom kriminalu i ako ima slučajeva korupcije koji su vezani za izdavanje biometrijskih pasoša, verujem da će MUP Srbije pokrenuti i istragu. U tom slučaju, nadam se da će reakcija država članica EU biti pozitivna - zaključuje Miščevićeva.

Rasprodali sve što su imali

Nevladine organizacije sa juga Srbije upozoravaju da će oni koji su tražeći azil u Belgiji i Švedskoj, želeći da pobegnu od loše materijalne situacije, nakon povratka u Srbiju biti suočeni sa još većim problemima. Prema njihovim saznanjima, mnogi su rasprodali sve što su imali - bilo nekretnine, sredstva za rad, traktore ili stoku, ne bi li platili agencijama da ih prevezu u "bolji život".

Ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić najavio je, između ostalog, da će u rešavanje problema velikog broj zahteva za azil biti uključeni i politički predstavnici Albanaca, jer kako kaže, u Belgiji azil traže uglavnom pripadnici albanske nacionalne manjine.