Srbi pobedili krizu u Grčkoj: Jedna krofna kao dva hleba
Posle izjave prvog potpredsednika vlade Aleksandra Vučića da Srbija nije u reseciji i da se sa jedne strane beleži industrijski rast i najveći porast izvoza u prethodnih nekoliko godina reporteri "Vesti" su početkom septembra posetili Nea Vrasnu, poznato grčko letovalište, smešteno između Stvarosa i Aspravalte, kako bi se na licu mesta, u potsezoni, uverili kako sada letuje (o)srednja klasa Vranja, Bujanovca, Leskovca, Niša, Pirota, Prokuplčja, Kruševca i ostalih znamenitih mesta zemlje Srbije.
Ono što se odmah uočilo je multikulturalnost, jer u Nea Vrasni, pored najbrojnih Srba, bilo je i poprilično Makedonaca i Bugara. Da je prvi potpresednik u pravu videlo se na svakom koraku, osetio se boljitak. Istovarivale su se pune torbe hrane iz otadžbine.
Cenkanje na plažiPlaža je puna crnoputih prodavaca sa robom: od naočara za sunce, kišobrana, marama, raznih torbi, ukrasa od drveta i gipsa, kapa i šešira, raznih parfema, do usluga brze tetovaže i tajlandsko masiranje, od levog malog prsta do desnog uveta. Pogađanje traje dugo i uvek se završava našim trijumfalnim: "Uh, što ga zeznasmo, on je tražio 15 evra mi ga uzedosmo za pet". Od pomenute robe veći deo završi u kanti za smeće. |
Odmah se videlo da je srednja klasa poslovno šarenolika. Na more su došli penzioneri, studenti, medicinske sestre, sitni činovnici, novinari i žene domaćice što je podiglo pomenutu klasu na još veći nivo.
Makedonski prosek je sedam dana letovanja, a srpski 10 dana, jer Srbija "beleži industrijski rast". Bugari su Evropskoj uniji, ali zadnja rupa na svirali, pa ni oni ne odmiču od 10 srpskih "industrijskih" dana. Svako se teši na svoj način. Bugari kažu da dolaze na more koje je "Pirinska bugarska Makedonija" i pokazuju na obližnja brda sela gde im žive sunarodnici i rođaci.
Ista ona sela za koja Makedonci tvrde da su njihova, da je ovo rajski deo makedonskog Egejskog mora u kome se njihov Ace iliti Aleksandar Makedonski poslednji put okupao pri polasku u osvajanje sveta. "Ovo je sveto more, mi smo mali narod sa velikim ljudima".
Što se tiče Grka, oni zapeli pa prodaju samo krofne. Znaju da smo po malo drčan narod, naročito kad uspište deca, bilo da su srpska, makedonska il' bugarska. "Donac, lokomades, krofna", viču Grci i koriste neke dečje trube čiji zvuk vas, em preseče u dremežu, em nervira zbog dece koje ga oponašaju. Srbi kupuju kao i uvek ne gunđajući, ako treba, dete ima da jede na plaži, a ako treba, batine ima da dobije u stanu.
Makedonci najmanje kupuju, vičući deci: "Znaš li, Aspre, koliko je to para. evro i po za krofnu, tu su dva hleba u budućnosti i kusur da ostane za soljene semenke." Vidi se da su Bugari iz EU, pa iz pristojnosti ne psuju deci "mamku", koja kad vide krofne trče i zapitkuju šta je to. "Veliko, bre, veliko, Mite, kao velika riba, skače ovako-onako, zeva, zeva i jede novac", objašnjava otac da se dete okani krofni.
U radnjama su svi jednaki, kad je u pitanju kupovina bižuterije, igračaka za decu i unučiće, ili papuče i gaće od likre za poklon, onda se ne poznaje ko je Srbin, Makedonac il' Bugarin. Kupovine su, kao i uvek, u marketima i u Lidlu, svetskom lancu prodavnica sa diskontnim cenama, do kog se pešači samo tri kilometra u jednom prvcu. Ima svega, a najveće interesovanje izazivaju sniženja.
Takvih cena nema ni u jednoj prodavnici u nekom vranjskom selu, ili okolini Kumanova, Bitolja, Velingrada, Blagojevgrada... A onda dođe i kraj letovanja srpske, makedonske i bugarske srednje klase i svako ode svojim autobusom. Makedonci i Bugari odlaze u tišini, da se ne primeti, kao da su ukrali letovanje, a Srbi zadovoljni kao da su dobili na lutriji. U džepovima zvecka sitniš od nekoliko evra. Treba i 50 centi za WC za one nesnalažljive koji odmah ne nađu neki ćošak za džabaka.
