Srbi prevareni za azil u Švedskoj
Švedski ambasador u Beogradu Nil Krister Bringeus izjavio je Tanjugu da je i njegova zemlja, poput Belgije, suočena sa naglim povećanjem broja zahteva za azil građana Srbije. "Veoma smo zabrinuti zbog činjenice da su ti ljudi prevareni-jer su navedeni da misle da mogu dobiju azil u Švedskoj, što nije tačno" poručio je ambasador.
"Nećemo dozvoliti da zloupotrebe kompromituju bezvizni režim. Mi u potpunosti stojimo iza vizne liberalizacije," istakao je ambasador.
Bringeus je rekao da su se švedske vlasti poslednijih meseci suočile sa velikim povećanjem broja zahteva za azil.
Prema njegovim rečima, samo u februaru je više od 300 srpskih državljana podnelo zahtev za azil, dok je tokom čitave 2009. godine bilo ukupno 580 zahteva.
"Veoma smo zabrinuti zbog ovako drastičnog povećanja broja zahteva, koji su usledili tako brzo po stupanju na snagu vizne liberalizacije. Takođe smo veoma zabrinuti zbog činjenice da su ti ljudi prevareni jer su navedeni da misle da mogu dobiju azil u Švedskoj, što nije tačno" rekao je ambasador.
|
|
Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić i potpredsednik Vlade Srbije zadužen za evropske integracije Božidar Đelić, poručili su u ranijim izjavama da bezvizni režim neće biti ugorožen, da neće dozvoliti zloupotrebe, kao i da će Srbija sve građane prihvatiti nazad na osnovu readmisije.
Prema švedskim zakonima azil se ne može dobiti iz ekonomskih ili socijalnih, već samo iz političkih razloga, objasno je ambasador, a nema razloga da građani Srbije dobiju azil po političkom osnovu.
Bringeus je istakao da ima potpuno poverenje u mere koje vlada u Beogradu "namerava da preduzme".
"Mi smo u bliskom kontaktu sa srpskim vlastima i imamo puno poverenje da su one rešsene da sarađuju sa nama kako bi se zaustavile ove zloupotrebe", rekao je ambasador Bringeus.
"U Švedskoj nema socijalnih programa za porodice iz Srbije i ti ljudi će biti proterani, a Srbija će ih ponovo primiti, na osnovu ugovora o readmisiji", rekao je švedski diplomata, ukazujući da se to već dve sedmice i dogođalo.
Na pitanje ko, po njegovom mišljenju, stoji iza ove pojave, Bringues nije iskljucio mogućnost da je reč o organizovanom kriminalu.
"Uočili smo da postoji određeni šablon, jasno je da ih je neko prevario i da dolaze sa pogrešnim informacijama," rekao je on, dodajući da još uvek nemaju kompletnu sliku ali da se čini da su potencijalni azilanti uglavnom sa juga Srbije i većinom Romi.
S problemom potencijalnih azilanata iz Srbije suočene su prvenstveno Švedska i Belgija koja se žalila da je od početka godine više od 400 ljudi iz Srbije tražilo azil u toj zemlji.
|
|
U ambasdama zemalja EU u koje građani Srbije tradicionalno odlaze na privremeni rad, poput Nemačke, kažu da za sada nema informacija o takvim problemima a da ugovori o readmisiji pružaju odgovarajući instrument da se spreče eventualne zloupotrebe.
On je naglasio da Nemačka ima poverenja da će se putovanja u bezviznom režimu odvijati po principima dogovorenim sa Beogradom.
"Ugovorima o readmisiji između Srbije i Nemačke dobili smo dobar instrument koji može da spreči zloupotrebu putovanja bez viznog režima i imamo puno poverenje da će putovanja bez viznog režima u budućnosti da se ostvaruju po dogovorenim prinicipima," rekao je Čadež.
