Mrkić: Na Kosovu i dalje plamte tenzije
Ministar spoljnih poslova Srbije Ivan Mrkić izjavio je u četvrtak u Njujorku da je prošlo 14 godina od kako je Savet bezbednosti UN doneo odluku o uspostavljanju misije UN na Kosovu, ali da neki od glavnih ciljeva međunarodne zajednice nisu postignuti.
Mrkić je u govoru pred Savetom bezbednosti, na sednici povodom redovnog izveštaja generalnog sekretara UN Ban Ki Muna o Kosovu, podsetio da zadatak misije UNMIK nije da promoviše nezavisnost Kosova, već bezbednost, stabilnost i poštovanje ljudskih prava.
"Tenzije na Kosovu i dalje plamte i, uprkos našim naporima, nismo uspeli da ih umanjimo, što pokazuju i bezbednosni podaci predstavljeni u ovom izveštaju", rekao je Mrkić.
U Srbiji i dalje preko 200.000 izbeglica sa KiM
On je ukazao da, prema podacima Viskog komesarijata UN za izbeglice (UNHCR), u Srbiji i dalje živi 210.148 interno raseljenih lica sa Kosova, od kojih je 70 odsto Srba, 17 odsto Roma, a ostatak čine Goranci, Bošnjaci, Crnogorci i drugi.
Mrkić je naveo i podatak iz izveštaja UN, prema kojem se 2012. godine na Kosovo vratilo svega 302 raseljenih Srba, što je manje nego 2011. kada se vratilo 464 ljudi.
Ocenivši da se nastavlja i praksa nekažnjavanja počinilaca zločina protiv Srba na Kosovu, Mrkić je kao nadrastičnije primere naveo nerasvetljavanje ubistvo 14 žetelaca u Starom Gackom 1999. godine i ubistvo srpske dece u Goraždevcu, 2003. godine.
Zastrašivanje i hapšenje
Mrkić je kao problem naveo i nepostojanje transparentnih institucija, zastrašivanje i hapšenje Srba na Kosovu na osnovu tajnih optužnica za ratne zločine, što narušava svaki pokušaj pomirenja i izgradnje poverenja, kao i neusvajanje najavljenog zakona o amnestiji.
Prema njegovim rečima, pored zastrašivanja manjinskih zajednica na Kosovu i obeshrabrivanja povratka raseljenih, sprovodi se, i to pod okriljem Uneska, i negiranje istorije jednog naroda, preimenovanje i "kosovizacija" srpskog istorijskog nasleđa i uništavanje dokaza o vekovnom životu Srba na Kosovu.
Mrkić je ocenio da praksa da u izveštaju UN jedno poglavlje bude posvećeno severu Kosova minimizira probleme sa kojima se susreću srpska i druge manjinske zajednice na Kosovu, i predložio da u sledećem izveštaju bude sačinjen sveobuhvatan pregled situcije u kojoj žive manjinske zajednice južno od reke Ibar.
Sporazum je tek početak
Govoreći o sporazum Beograda i Prištine iz Brisela, ministar je rekao da je to tek početak, a ne završetak normalizacije odnosa.
On je, međutim, upozorio da postoje brojni primeri da prištinske vlasti pokušavaju da potkopaju postignute dogovore i da izdejstvuju završetak prisustva međunarodne zajednice na Kosovu.
"Kao što potpisivanje briselskog sporazuma ove godine ne bi bilo moguće bez posredovanja Evropske unije, tako, bojim se, sprovođenje sporazuma možda neće biti moguće bez aktivnog učešća UN", rekao je Mrkić.
