"Unmik podbacio, nije radio svoj posao na KiM"
Prelazna administracija UN na Kosovu i Metohiji (Unmik) neverovatno je zatajila u istrazi otmica i ubistava Srba nakon konflikta 1998-1999. godine, navodi Amnesti internešnel u izveštaju.
Dokument je obelodanjen uoči debate Saveta bezbednosti UN o Kosovu i Metohiji.
"Unmikov neuspeh da istraži šta je činilo široko rasprostranjeni i sistematski napad na civilno stanovništvo, moguće i zločine protiv čovečnosti doprineo je atmosferi nekažnjavanja na Kosovu", izjavio je Šan Džouns, ekspert za Kosovo pri Amnesti internešnelu.
On je naglasio da "zločini protiv čovečnosti ne zastarevaju.
"Oni moraju biti istraženi, a porodice otetih i ubijenih moraju dobiti obeštećenje. Ujedinjenim nacijama ne bi više trebalo dozvoliti da izbegavaju svoju odgovornost", rekao je DŽouns.
U izveštaju pod nazivom: "Unmikova zaostavština: neuspeli pokušaj zadovoljenja pravde i obezbeđenja odštete rođacima otetih", Amnesti internešnel otkriva kako Unmik nije uspeo da istraži prijave o otmicama i ubistvima, uprkos tome što je dobio zadatak od Saveta bezbednosti UN da zaštiti ljudska prava na Kosovu.
Izgubljena decenija
Gotovo celu deceniju nakon sukoba, Unmikova policija i tužioci nisu uspeli da započnu brzu, efikasnu, nezavisnu, nepristrasnu niti detaljnu istragu mnogih tužbi o prisilnom nestanku i otmici. Kao posledica toga, vrlo malo lica za koje se sumnja da su krivično odgovorni za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti izvedeno je pred lice pravde pred međunarodnim i domaćim sudovima. "Prošlo je toliko godina a sudbina većine nestalih na obe strane sukoba još nije rasvetljena, dok njihove porodice i dalje čekaju na pravdu. Slučajevi koje je Unmikova komisija do sada obradila otkrivaju da su žrtve kršenja ljudskih prava pale u zaborav zbog nedostatka volje, u okviru sistema UN, da im se garantuje odgovarajuća nadoknada i drugi oblici odštete", rekao je Šan Džouns.
Izveštaj se zasniva na početnim saznanjima Savetodavne komisije za ljudska prava koju je Unmik oformio za primanje pritužbi od onih koji smatraju da je Unmik prekršio njihova ljudska prava. Komisija je primila nekih 150 pritužbi od rođaka nestalih lica - u prvom redu Srba za koje se veruje da ih je otela OVK. Svi podnosioci pritužbi tvrde da Unmik nije proveo istragu o otmicama i kasnijim ubistvima jednog ili više članova njihovih porodica.
Komisija je ustanovila da u nekoliko slučajeva Unmik nije izneo nikakve dokaze da je istraga uopšte provedena, dok se u ostalim slučajevima čini da je policija Unmika odustala od istrage nakon što je telo žrtve predato porodici. U jednom slučaju Unmikova policija nije čak ni znala da su tela nestalog supruga i sina nađena i vraćena porodici da ih sahrane.
Uprkos nalazima i preporukama komisije, čini se da Unmik nije preduzeo nikakve dalje mere da bi obezbedio odštetu i reparaciju.
Iako se izveštaj fokusira na otmice Srba, koje je počinila OVK-a, istraživanje samog Amnesti internešnela dovelo je do sličnih saznanja u pogledu Unmikovog propusta u istrazi nasilnih nestanaka etničkih Albanaca koje su otele srpske snage.
Euleks završavao Unmikov posao
Unmikova odgovornost za policiju i pravosuđe prestala je 9. decembra 2008. godine, kada je Misija EU za vladavinu prava na Kosovu (Euleks) preuzela funkcije policije, tužilaštva i sudstva. U okviru toga bila je i odgovornost za istrage i krivično gonjenje teških zločina, uključujući i zločine utvrđene međunarodnim pravom. Euleks je nasledio 1.187 slučajeva ratnih zločina za koje Unmik nije sproveo istragu.
