Na trovanju ljudi zaradili 60 milijardi dolara

Prošle godine falsifikovani lekovi farmaceutskoj mafiji i kriminalcima doneli su profit od preko 60 milijardi dolara. Ovo je saopštila Svetska zdravstvena organizacija (SZO) koja u istom izveštaju predviđa da će ta zarada na kraju ove godine biti čak 75 milijardi

Do ovih podataka SZO je došla posle dvogodišnjeg istraživanja. Njeni istraživači utvrdili su da od 2002. godine svetsko tržište falsifikovanih lekova raste po prosečnoj godišnjoj stopi od 13 do 15 odsto.

U 90 odsto zemalja Azije, Afrike, srednje i južne Amerike situacija je još tragičnija. Na tim tržištima 30 odsto lekova je falsifikovano, samo u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza učešće ovih lekova iznosi nešto više od 20 odsto od ukupnog farmaceutskog tržišta.

"Sa ovim zlom krenulo se početkom osamdesetih godina 20. veka, a danas imamo situaciju da od falsifikata ne mogu da se odbrane ni najbogatije zemlje u kojima je izuzetno razvijen kontrolni sistem, poput SAD, Kanade, Japana, Australije i Zapade Evrope. Ipak, na njihovim tržištima falsifikovani lekovi imaju udela jedan odsto.

Što se tiče jugoistočne Evrope situacija je šarolika. Srbija zajedno sa Slovenijom, Mađarskom i Hrvatskom spada u grupu zemalja čije je tržište pokriveno sa falš lekovima deset odsto, dok su u mnogo neprijatnijoj situaciji Rumunija, Bugarska, Albanija, Makedonija i Turska - rekao je na simpozijumu u Beogradu o falsifikovanim lekovima Domeniko di Đorđo iz Italijanske agencije za borbu protiv falsifikovanih lekova.

U Udruženju farmaceuta Srbije kažu da falsifikovanim lekovima, sivom i crnom tržištu, od ukupnog godišnjeg obrta od 500 miliona evra, pripada 12 miliona, što nije ni malo. Ali tvrde da bi ta cifra od 12 miliona evra bila manja da je sistem kontrole lekova u Srbiji stroži.

Posebno ovo Udruženje upozorava na lekove koji se proizvode u Indiji, Tajlandu i Indoneziji, a pakuju u Makedoniji i Srbiji i prodaju se u ovim zemljama kao domaći lekovi. Što je još gore niko ne zna da li se ovi lekovi uopšte i kontrolišu.

A da je sistem kontrole lekova u Srbiji rak-rana i daleko ispod nivoa zapadnih zemalja potvrđuje i priča Tatjane Tomić, izvršnog direktora kontrole lekova "Hemofarm-Štade".
 

Loša kontrola: Tatjana Tomić

"Svaku prvu proizvedenu seriju leka u našoj fabrici mora da proveri Agencija za kontrolu lekova. Međutim, po novom Zakonu o lekovima svaka sledeća serija istog leka više ne podleže kontroli Agencije, već se ta serija proverava samo u fabričkoj laboratoriji, a zatim odgovorno lice te fabrike pušta seriju tog leka u promet. Takav sistem kontrole nije dobar, jer samo laboratorijsko testiranje ne može da da ukupnu sliku kvaliteta leka, pa samim tim nije dovoljna samo kontrola od naše Agencije. U proveri lekova moraju da učestvuju svi državni inspekcijski organi - Ministarstvo zdravlja, Zdravstvena inspekcija, carina, policija. Recimo, u Nemačkoj svi ovi nabrojani organi ne proveravaju samo lek već i fabriku i odgovornog stručnjaka za puštanje leka u promet. Kod nas toga nema i tu leži opasnost", otkriva za "Vesti" farmaceut Tatjana Tomić.

Neki analitičari su ubeđenja da je pojednostavljenje kontrole lekova došlo pod pritiskom moćnih uvoznika i na taj način otvorila su se vrata tržištu falsifikovanih lekova, sivom i crnom tržištu, kao i tržištu neregistrovanih lekova.