Radnici iz Srbije prevareni u Urugvaju
Radnici iz Srbije, koji su otišli u Urugvaj kako bi radili na podizanju najveće fabrike celuloze u svetu, prevareni su, jer od dogovorene plate od oko 2.500 evra mnogi nisu videli ni polovinu. Deset, od ukupno 60 radnika iz Srbije, i dalje u Urugvaju čeka svoje zarade. U zaštitu prava radnika iz Srbije uključilo se i Ministarstvo spoljnih poslova, pišu beogradski mediji.
MIP Srbije zabrinut za svoje državljaneMinistarstvo spoljnih poslova Srbije preko ambasade u Argentini koja pokriva i Urugvaj, pokušava da pomogne prevarenim radnicima. Pomoćnik ministra spoljnih poslova Šani Dermaku kaže da je ambasada uputila diplomatsku notu ministarstvu spoljnih poslova Urugvaja i da još uvek nisu dobili odgovor. "Ambasada je dobila nalog od Ministarstva spoljnih poslova da uputi urgenciju na notu, i da istovremeno konzul u ambasadi otputuje u Montevideo, obavi razgovore u ministarstvu i policiji, sa sindikatom, vlasnikom i našim radnicima", objašnjava Dermaku. Pored radnika iz Srbije, isti problem sa austrijskom kompanijom "Kresta", koja je angažovana kao podizvođač, imali su i radnici iz Turske, Rumunije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine. |
Jedan od radnika je i Sreten Radosavljević koji je preko slovenačke firme "Varkom" i austrijske kompanije "Kresta" u maju otišao u Urugvaj.
Već posle trideset dana uvideo je da poslovođe ne obračunavaju stvarni broj radnih sati. Takva zarada bila bi nedovoljna i za najosnovnije potrebe. Kada su radnici zatražili poštovanje ugovora, poslodavci su ih ucenili. Radosavljević kaže da je na njih vršen pritisak da ostanu da rade i da im je rečeno će sve biti ispravljeno.
"Međutim, kada smo tražili da se sve ispravi, oni su nonšalantno prešli preko tog pitanja. Na kraju balade ponudili su nam toliko para i rekli 'potpiši ovde papire da bi dobio avionsku kartu da se vratiš kući. U protivnom, izbacićemo te iz kampa i nećeš dobiti avionsku kartu'", objašnjava Radosavljević.
Njegov kolega Zoran, koji je još u Urugvaju, kaže da radnici više nemaju više nikakve kontakte sa poslodavcem.
"Sve što hoće može da saopšti našim advokatima. Čim budemo dobili novac koji nam duguju - vraćamo se za Srbiju", objasnio je Zoran, koji nije želeo da navede svoje prezime.
