Dijaspora oživela zavičaj
Jedinstvena manifestacija u Srbiji za okupljanje dijasporaca Lipovačke letnje noći i ove godine je okupila zemljake. Oni su osnovali i udruženje Lipa Lipovica, koje je preuzelo odgovornost za organizovanja ove manifestacije. Ovogodišnja svečanost, četvrta po redu, bila je sadržajnija od prethodnih. Jedna od novih igara bila je trka dece u džakovima, hajdučki višeboj je bio dosta zahtevniji, bilo je mnogo više izlagača, a veći broj prijavio se za takmičenje povlačenje konopca i ispredanje vune.
- Pokrovitelj je bila opština Despotovac, sponzorisale su nas neke firme, bilo je i pojedinačnih sponzorstava. Među sponzorima su bile čak i domaćice koje su spremile kolače, pite i gibanice, kojima smo služili goste. Dijasporci su nas takođe pojedinačno pomogli. Naročito Siniša Dobrosavljević, koji je na privremenom radu u Švajcarskoj, koji je bio sponzor hajdučkog višeboja, kao i prošle godine - navodi za "Vesti" Bojan Milanović, predsednik udruženja Lipa Lipovica.
SUSRET ŠKOLSKIH DRUGOVA
- Ova manifestacija nam mnogo znači. Evo, upravo sam se srela sa Dragijem Miškovićem, sa kojim sam bila u istom odeljenju i koga nisam videla 40 godina. Nisam ga ni prepoznala - kaže Živoslava Davidović iz Lipovice, koja je od 1970. godine u Beču.
Ona dodaje da se nije pokajala što je otišla u Austriju, ali, iako je u penziji, nije se vratila u zavičaj. Ovde provodi leto, a zimu u Austriji, gde ima stan. Njena ćerka Gabrijela radi u osiguranju Unik u Beču.
- Šteta je što su danas neke proslave u selu, pa se okupilo manje ljudi. Moj sin Zlatan je bio jedan od organizatora ove manifestacije. Lepo je što su ljudi iz Lipovice shvatili da je ona potrebna i što su preuzeli njenu organizaciju. Puno ljudi je došlo samo zbog toga. Posebno mi je drago da se manifestacija dešava baš u Lipovici. Ja sam došao ispred Džip kluba Resava četiri puta četiri. Iako imam 62 godine, ne dam se mlađima i bio sam pobednik nekoliko džipijada - pohvalio nam se Radoljub Mišković iz Lipovice, koji je sa suprugom Leposavom u Inzbruk u Austriji otišao 1971. godine.
Potom su se preselili u Sikirhen kod Salcburga, gde su napravili kuću u kojoj žive njihov sin Zlatan sa suprugom Suzanom, koji imaju ćerku Milu, Maju i Marinu i sina Milana. Iz Salcburga su došli Manuela i Braniša Radosavljević sa sinom Lukasom i ćerkom Denis. Manuela smatra da svako selo treba da ima ovakvu manifestaciju, a ne da zemljaci dođu u zavičaj na nekoliko nedelja i više ne brinu o svom selu.
Sećanje na KarađorđaU revijalnom delu manifestacije dramski umetnik Ivan Vučković kazivao je monolog "Crni Đorđe", koji predstavlja Karađorđev govor u Orašcu 1804. godine po pisanju Janićija Đurića. Nastupili su kulturno-umetnički ansambli iz Malog Crnića i solo pevači. |
- Da budem iskrena, više volim Austriju, jer sam tamo rođena pošto su moja majka Kostadinka i otac Radiša Rakić, rodom iz Lomnice kod Despotovca, radili u Salcburgu. Ovde dolazim zbog supruga. Kada bi u Srbiji bio moguć red, a ne da me neko ucenjuje kada mi nešto treba, da je sve legalno i da je kultura na nivou, možda bismo i došli, jer mi se dopada klima. Ako i dalje bude ovako, nažalost, i kad odemo u penziju, u zavičaj ćemo dolaziti samo na ferije - ocenila je za naš list Manuela, čija sestra Debora u Salcburgu živi sa suprugom Goranom Mičićem i sinom Stefanom, a sestra Tamara sa suprugom Sašom Radisavljevićem i sinom Ernestom.
PEČENJE IŠLO KAO ALVA
Radosavljevići su pokretači ove manifestacije, a prve godine Braniša je pravio roštilj, a Manuela palačinke. Sada su, kako reče Braniša, došli da vide da li je tradicija nastavljena i uživaju u starim običajima i igrama. Iako je odrastao u Lomnici, naš sagovornik takođe ne bi voleo da se vrati u Srbiju, jer je nesigurna zemlja u kojoj se ne zna šta sutra može da se dogodi.
Velja Dragutinović, rodom iz Lipovice, došao je iz Lokarna, gde živi 24 godine sa suprugom Moravkom i ćerkom Slađanom. I on misli da je selo bilo uništeno, a da je sada živnulo. Njemu se sve dopalo, a naročito folklor, koji decenijama nije video.
U Italiji sigurnije- Ovde je lepše, ali je u Italiji sigurnije i standard je mnogo bolji. Nismo se pokajali što smo otišli. Deca nikada neće da se vrate, pa ni mi verovatno. Došli smo zbog ove manifestacije, koja je oživela gotovo ugašeno selo. Videla sam ljude koji su po Francuskoj, Nemačkoj i Austriji, koje godinama nisam videla. Neke nisam ni prepoznala - kaže za "Vesti" Maja Lukić, koja je sa suprugom Bobanom, sinom Đorđem i ćerkom Đurđinom u Vićenci 14 godina. |
- Ova dvodnevna svečanost znači mnogo za dijasporce, jer je to prilika da se okupimo. Dugo smo godina u Salcburgu i više nikoga ne viđamo. U poslednjih petnaest godina ništa se nije dešavalo u selu. Mislim da bi opština trebalo da pomogne da se završi zgrada fudbalskog kluba, iako on ne postoji, jer više nema dece, i da se uredi igralište na kome se manifestacija održava. Opština bi trebalo i da napravi bolje štandove - izjavio je Milutin Milanović.
Njegova supruga Radojka, dodaje da je ovo bila prilika ne samo za okupljanje zemljaka, već i za upoznavanje rodbine.
- Rasuti smo po svetu i mi stariji se još i poznajemo, ali naša deca se ne znaju. Ovo je bila i prilika da seljani nešto prodaju. Vidite koliko se samo pića i pečenja prodalo - izjavila je Radojka.
Gost manifestacije bio je i Dragi Mišković iz Lipovice, koji je 22 godine radio u Luganu sa suprugom Radom. Vratili su se pred Novu godinu, jer su otišli u penziju. On kaže da pošto više nema igranki, koje pamti, lepo je da se narod okupi na ovaj način.