Srbi otupeli na nevolju

Građani Srbije danas, kao i nekoliko decenija unazad, žive krajnje siromašno, više od milion ljudi nalazi se na spisku biroa za nezaposlene, oni koji rade platu ne primaju mesecima, ipak, niko se ne buni. O tome da li u Srbiji žive ljudi bez nade za "Vesti" govori psihoterapeut Zoran Milivojević. Ovaj stručnjak za analizu ljudskog uma, kaže se radi o tome da su Srbima nedostaje perspektiva, da ih muči to što nemaju sliku bolje budućnosti.

Psihoterapeut Zoran Milivojević

 

- U poslednje dve decenije građani Srbije su doživeli veliki broj kolektivnih trauma i stresova. U ljudskoj prirodi je da ljudi mogu da podnesu i velike patnje, samo ako u tome vide neki smisao, ako vide da je to put ka boljoj budućnosti. A kada neko ne može da sagleda svoju pozitivnu budućnost, tada mu ona više nije emocionalno važna kategorija i tada nastaje depresija. Dakle, ako bismo mogli da pravimo neku paralelu, onda smo svi u nekoj kolektivnoj depresiji. A njena glavna osobina nije tuga, već jedna ravnodušnust, otupelost.

Da li smo mi sada jedna duboko depresivna nacija?
- Depresivnost nije naš nacionalni karakter, tako da smo mi samo u jednom stanju kolektivne depresije. Kada se pojavi političar koji će građanima ponuditi viziju budućnosti, i kada uslovi budu takvi da mu građani poveruju, tada će se stanje promeniti. Mi smo veoma preduzimljiv narod, često bez razvijenih radnih navika i samodiscipline, ali zato veoma snalažljiv, sa velikom sposobnošću prilagođavanja i preživljavanja. Te naše osobine su garancija da ćemo preživeti i ovaj loš period.

Svake godine razni savetnici za finansije nas obaveštavaju da smo izašli iz recesije. U početku su čak tvrdili da Srbija i nije u krizi, da ćemo je čak iskoristiti za napredak. Prokomentarišite psihičko stanje naše vlasti?

- Prethodna vlada se dosta bavila marketingom, odnosno propagandom. Smatali su da čine dobro ako narodu daju nadu, ako mu ulivaju optimizam. Ne zaboravimo da je predsednik Tadić diplomirani psiholog, tako da je i on, svestan depresivnosti situacije, pozivao narod da ne bude pesimističan, da počne pozitivno da razmišlja. Ali za takvo razmišljanje je potrebno imati oslonac u realnosti. Prvenstveno u ekonomskoj realnosti. Ekonomska depresija izaziva druge vrste depresije. Nova vlada pokazuje jedan drugi mentalitet, ali narod koji je toliko puta bio prevaren ne veruje tako lako. Treba sačekati da bismo ocenili sadašnju Vladu, ne na osnovu reči i obećanja, već na osnovu rezultata.

Ineresantno je da su to govorile i demokrate i sada naprednjaci. Da li ih to neko nauči?
- Posao političara jeste da vode, da imaju viziju kuda vode narod i državu, da ulivaju nadu. Nivo političke kulture je i dalje nizak u Srbiji, tako da se ljudi još uvek zaljubljuju u pojedine političare, imaju svoje simpatije i antipatije, one koje vole i one koje mrze. To je detinjasti stav koji treba prevazići i prvenstveno gledati rezultat, a ne samo slušati i verovati obećanjima.

Da li vam dolaze psihički zdravi ljudi koji misle da su bolesni, jer ne mogu da se izbore sa problemima?
- Na savetovanje i psihoterapiju dolaze razne kategorije ljudi. S jedne strane su oni koji su razvili neki poremećaj, od napada panike, fobije, do depresivnosti. S druge strane su ljudi koji traže pomoć da razreše raznorazne svoje probleme. Ono što povezuje i jedne i druge je to što se osećaju loše.

Da li možete da navedete neki slučaj iz prakse dokle zdravog čoveka može da dovede beznađe?
- Zdrav čovek i u nenormalnim okolnostima reaguje na zdrav način. Iako su raznorazni uticaji veoma važni za nastanak razne patologije, ipak i sam pojedinac ima svoju odgovornost u tome. Mi pomažemo ljudima upravo tako što ih pozivamo da prihvate svoj deo dogovornosti, da počnu da sami brinu o sebi, da uzmu svoj život u ruke. Beznađe je često posledica razmišljanja i zaključivanja usamljenog pojedinca. Kada takav pojedinac počne da razgovara o svom problemu često se iznenadimo koliko lako dođemo do zaključka da situacija nije beznadežna, da postoji jedan ili čak više izlaza. I zato je važno razgovarati, tražiti i nuditi pomoć.

Da li ste primetili da ljudi postaju agresivniji?
- Kada su ljudi nezadovoljni, tada postaju mrzovoljni. A kada su mrzovoljni, tada im se snižavaju pragovi izdržljivosti i češće i žešće reaguju agresivno. Prema novinskim izveštajima čini mi se da se povećala stopa nasilja u poslednjih par godina. Jedno vreme smo imali više slučajeva obračuna s noževima, u poslednje vreme puno je obračuna mladih u kojima se koristi vatreno oružje, ove godine smo imali veliki broj ubistava žena.

Koje su sve psihičke posledice ljudi u Srbiji posle skoro 20 godina krize?
- Glavna posledica produžene krize je što se ljudi polako prilagođavaju nenormalnim uslovima života. Da podsetim: rat u okruženju, embargo, hiperinflacija, demonstracije, pobuna na Kosovu, NATO bombardovanje, tranzicija... Sve je to dovelo do toga da se ljudi promene, da se zatvore u sebe i svoje porodice, da imaju manje poverenja u nepoznate, da ne veruju strancima, ali ni političarima. Glavna posledica je ono što se u sociologiji naziva anomija, dakle situacija u kojoj nisu jasne društvene vrednosti, tako da bujaju raznorazne patologije.

Kako prolazi porodica u ovim vremenima?
- U zapadnom svetu porodica je u krizi. Ljudi su postali individualisti, zainteresovani za sopstveni interes i užitak, tako da ostaju zajedno dok im je udobno. U tom smislu i u Srbiji, kao i u drugim državama, postoji trend da raste broj razvoda, ali i da se smanjuje broj sklopljenih brakova. Onima koji imaju porodicu, koji su sačuvali dobre odnose sa rođacima, porodica je u teškim okolnostima utočište, ono mesto gde su okruženi ljubavlju, pažnjom i solidarnošću drugih članova porodice. Na žalost, veliki je broj onih ljudi koji su sami, koji su se otuđili od najmilijih, tako da je njima najteže i zbog hroničnog osećaja usamljenosti. Kriza može da bude i prilika da se podsetimo koliko smo važni jedni drugima.