Sanja Guču u Čikagu
U Soko-grad, na Mobu 2013. je prvi put, došla i 16-godišnja Marijana Zarić iz Čikaga. Srednjoškolka, koja se raduje svakom dolasku u otadžbinu svojih roditelja, za koju kaže da je tek upoznaje.
Mada je bila već nekoliko puta, ali tek toliko da zagolica znatiželju i da se zaljubi u rodnu grudu svojih pradedova, čak toliko da joj se ne vraća u "obećanu zemlju". Ipak, u maticu ne dolazi bez roditelja, osim ovog puta, kad je došla organizovano.
Koreni iz Bijeljine
|
- Životni tempo u Americi je surov, tako da roditelji iz više razloga nisu bili u prilici da brata, sestru i mene češće dovode u rodni kraj, kraj Bijeljine, selo Pilice. Bili smo svega sedam puta - kaže sagovornica "Vesti", otkrivajući da je svaki put impresionirana ljudima i prirodom. Ipak, mnogo je toga što je interesuje i što bi želela da vidi.
- Mnogo je želja, malo vremena - kaže kroz osmeh i objašnjava šta je sve planirala da obiđe u toku narednih nekoliko dana.
- Srpska prestonica - Beograd, grad koji obećava najbolji provod u Evropi, ali za srpsku prestonicu nikad dovoljno vremena, jer ću ovog puta u Beogradu biti samo jedan dan, što je malo. Zatim su tu Šabac, Tršić i još po nešto. Takođe mi je žao što neću videti ni Niš, a ni Novi Sad, ali već sledećeg puta, kad dođem, oni će biti prvi na spisku želja - kaže i dodaje kako smatra da je skromna i da ne traži mnogo, ali i to malo iziskuje vreme, jer kaže, njoj nije samo do noćnog provoda, već želi mnogo više.
- Volela bih da doživim Guču, na način na koji su mi opisivali neki moji prijatelji iz Amerike i to Amerikanci. Po slikama, ali i njihovoj priči to je istinski doživljaj, ali takođe bih volela da letujem i u Budvi, jer sam i o njoj mnogo lepih reči čula - kaže Marjana.
- Da bi mesto koje obilazim osetila na pravi način, moram da osetim duh grada, što nije isključivo noćni život, već istorija i tradicija tog grada. Istorija i predanje, običaji, ljudi, sve to traži vreme - kaže dodajući da znatiželja njena ključna osobina, koja i te kako "radi" i na američkom kontinentu, u njenom stvarnom svetu.
- Planirala sam da upišem fakultet posle srednje škole, ali nisam odlučila šta ću da studiram. Sve me interesuje, od medicine, prava, istorije i slikarstva do biologije i naravno iz svih predmeta su mi i ocene odlične kako bi mi bilo lakše sutra kad se budem odlučila - kaže u dahu, otkirvajući da je jedno sigurno, poziv kojim se bude bavila mora da voli.
- Posao kojim se čovek bavi uslovljava način života, ali i raspoloženje. Šta vredi brdo novca ako je čovek frustriran svojim poslovnim obavezama. Mladi nisu ni svesni, prilikom izbora svoje profesije, da ih ona obeležava i uslovljava im ceo život - kaže naša zemljakinja iz Čikaga, pokazujući veću zrelost od većine vršnjaka.
