Skupština "tesna" za rasejanje
Na poslednjem zasedanju Skupštine dijaspore i Srba u regionu pokrenuta je inicijativa da srpsko rasejanje ima svoje poslanike u Skupštini Srbije. I završilo se na toj rečenici. Delegati nisu razrađivali ovu već poznatu ideju koja je u dijaspori stara više od dve decenije. Prioritet je bilo da se izabere novo rukovodstvo Skupštine dijaspore i preciziraju pravila rada, pošto u prethodne dve godine nije postignut dobar učinak.
Budući da je reč o ozbiljnom pitanju, poput definisanja načina izbora i broja poslanika iz dijaspore u parlamentu Srbije, te njihovih mogućnosti da utiču na skupštinski rad i donošenje odluka, delegati dijasporske skupštine smatraju da ovaj saziv kome mandat ističe iduće godine neće biti u prilici da razradi ovu temu.
- Tome treba ozbiljno prići jer, da bi dijaspora dobila svoje poslanike u Skupštini Republike Srbije, osnovni i prvi zadatak je da se utvrdi tačan broj državljana Srbije u inostranstvu - kaže advokat Radivoje Petrikić iz Beča, delegat dijasporskog parlamenta.
Jasni zahteviDragan Stanojević, predsednik Skupštine dijaspore i Srba u regionu, ističe da su glasovi iz dijaspore "nacionalni interesi koji se ne diktiraju nekim političkim situacijama u Srbiji". Komentarišući ponudu države da se iz Skupštine Srbije tri poslanika delegiraju u dijasporski parlament, Stanojević je za "Vesti" rekao: "Mi govorimo srpskim jezikom i ako tražimo svoje poslanike u Skupštini Srbije, onda to treba da budu naši poslanici, a ne "prisustvo" nekih poslanika na Skupštini dijaspore i Srba u regionu. Može da ih prisustvuje i mnogo više, ali to ne menja naše zahteve." |
- Zatim, treba da se postigne konsenzus političkih faktora i izvrši izmena zakona u Srbiji. Neophodno je takođe precizno definisati način i organizaciju izbora poslanika iz dijaspore, utvrditi izborne jedinice, kriterijume za izbor i obavezno omogućiti elektronsko glasanje - objašnjava Petrikić.
U pojedinim evropskim zemljama njihova dijaspora ima predstavnike u parlamentu. Tako na primer u rumunskoj skupštini imaju pet mandata, u makedonskom Sobranju i hrvatskom Saboru po tri. Francuzi i Italijani dijaspori garantuju po 12 poslaničkih mandata.
Uprkos minornom broju poslaničkih mesta Petrikić očekuje da bi srpska dijaspora trebalo da zauzme generalni stav da njeni predstavnici u Skupštini Srbije, kada za to dođe vreme, budu nestranačke ličnosti.
- Bez obzira na to da li će ih možda biti tri, pet ili više, neophodno je da bude ravnomerna zastupljenost dijasporskih poslanika u odnosu na broj državljana Srbije koji žive u evropskoj i prekomorskoj dijaspori. Ti poslanici moraju biti ljudi koji su spremni da se žrtvuju za opšti nacionalni interes, odgovorne i zrele ličnosti, osobe od autoriteta i integriteta, ali i visokih dometa u svojim strukama. Samo tako se može postići da se njihov glas snažno čuje i uvaži, a istovremeno će se izbeći da budu dekor u Skupštini Srbije ili ljudi kojima bi se moglo manipulisati - pojašnjava Petrikić.
Tri do pet poslaničkih mestaAleksandar Čotrić, predsednik Odbora za dijasporu i Srbe u regionu u Skupštini Srbije, smatra da bi optimalan broj za predstavnike srpske dijaspore u parlamentu bio od tri do pet poslaničkih mesta. Dodao je da treba videti "koliko će ta inicijativa dobiti podršku među poslanicima u ovom sazivu parlamenta". Nebojša Stefanović, aktuelni predsednik srpskog parlamenta, podržao je dijasporske zahteve za uključivanje u politički život Srbije. Stefanovićeva ideja je, međutim, kako je rekao u svom obraćanju delegatima, da "Skupština dijaspore treba da uđe u sistem legitimiteta da bi se glas dijaspore čuo u Narodnoj skupštini u Srbiji". |
