Džaba nam stranac bez domaće pameti
Međunarodni dan mladih pod sloganom Mladi i migracije" obeležen je juče u svetu, a u Srbiji centralna manifestacija održana je u Banji Koviljači. Uprkos činjenici da je među mladim Srbima već više od dve decenije hit geslo "Jedva čekam da diplomiram pa da emigriram", povodom jučerašnje manifestacije premijer Srbije Ivica Dačić istakao je da su mladi budućnost i najvažniji potencijal Srbije, kao i da je najpreči zadatak Vlade da im obezbedi kvalitetno obrazovanje i radna mesta, da u svojoj zemlji žive od svog rada.
Prof. dr Jovan Filipović, osnivač Grupe za ekonomski prosperitet Srbije (GEPS) i povratnik iz Amerike, smatra pak da u ovakoj Srbiji kakva je sada nije realno očekivati skorašnje pokretanje privrede i veću zaposlenost.
Krstića nisu hteli ni za kuriraLazar Krstić, potencijalni novi ministar finansija u srpskoj Vladi, koji je među 5.000 studenata na Jejlu bio proglašen za najperspektivnijeg diplomca u Americi, pre nekoliko godina nudio se da dobrovoljno radi u Vladi Srbije. |
- Mi smo izgubili tehnologije i to će biti teško obnoviti bez promena paradigmatskog tipa, jer sve drugo je samo politikanstvo. Uništena je srednja generacija privrednih stručnjaka pa to akumulirano znanje i iskustvo malo ko može ovde danas da prenese na mlade i uvede ih u svet struke. Dakle, dok ne izvršimo korenite reforme bićemo privezak nečije tuđe privrede, poligon za odliv mozgova i odlazak mladih u inostranstvo - pojašnjava za "Vesti" dr Filipović.
On smatra da bi Srbiji za temeljnu reformu privrednog i ekonomskog sistema "dobrodošla pomoć stručnjaka iz dijaspore i stranaca, ali samo u saradnji sa domaćom pameti".
- Sama činjenica da neko razmišlja o mladim ljudima iz rasejanja je jako dobra, ali najčešće je to potez ishitrenih i političkih odluka u Srbiji, a ne rezultat sistemskog i analitičnog rada. Niko ne konsultuje ljude koji se time bave, koji znaju mogućnosti i domete naših stručnjaka u inostranstvu. Zato i dolazimo u situacije da izdvojimo jednu, dve ili tri osobe iz inostranstva bez precizno utvrđenih kriterijuma. Takav način kadriranja stvara animozitet kod ljudi ovde u otadžbini, jer školovanje i iskustvo napolju ne mogu biti jedini kriterijumi.
Miloševićevi dijasporciUnazad dve decenije na visokim državnim funkcijama kroz Srbiju je prodefilovalo više stručnjaka iz dijaspore, ali jedini koji je upamćen po uspehu je guverner Dragoslav Avramović jer je 1994. godine zaustavio dotadašnju hiperinflaciju. Na poziv Slobodana Miloševića došao je krajem 1993. u Beograd posle dve decenije rada u Svetskoj banci. Radmila Milentijević iz SAD dovedena je u Vladu Srbije 1992. Posle je bila ministar u saveznoj vladi Milana Panića, ali i u vladi Mirka Marjanovića. Milan Panić iz Amerike došao je da bude premijer SRJ 1992. u vreme predsednikovanja Dobrice Ćosića. U decembru 1992. bio je protivkandidat Miloševiću na predsedničkim izborima i izgubio. |
- U novijoj prošlosti smo imali sličnih primera, koji su nažalost neslavno završili, upravo na visokim državnim pozicijama o kojima se danas razgovara. Jer, uspeh u turbulentnoj Srbiji ne podrazumeva samo akademska i primenjiva stečena znanja u inostranstvu, već je potrebno i temljeno poznavanje stanja u Srbiji. Neophodna su zato i domaća iskustva, ali i spremnost da se nosi sa teškim prilikama i komplikovanim situacijama - zaključuje dr Filipović.
Komentarišući sklonost, čak i u državnim ustanovama Srbije, ka kićenju tuđim perjem, kao što je slučaj Vladimira Škera iz Amerike koji tvrdi da je Ministarstvo finansija i privrede neovlašćeno prisvojilo njegov projekat a o čemu su "Vesti" već pisale, dr Filipović kaže da je toga uvek bilo i biće u celom svetu.
- Srbija tu nije jedina. Setimo se samo problema koji je imao Nikola Tesla u Americi. Brojnih krađa tuđih ideja, izuma, inovacija i projekata ima uvek i svuda. Samo zavisi od okruženja i uređenosti države koliki će stepen nemorala i bezočnosti biti, odnosno da li će se tuđi izumi otimati otvoreno i brutalno ili će se krasti sofisticarnije, u rukavicama, kaže dr Filipović.
Ostarili čekajući zaposlenje
Iako je i u Srbiji obeležen Međunarodni dan mladih, razloga za njegovo slavlje nema jer od oko 800.000 nezaposlenih jedna trećina je mlađa od 30 godina, od kojih čak 28.000 ima fakultetsku diplomu. Više od polovine mladih ljudi, starosti između 19 i 35 godina živi na roditeljskom budžetu i bez nade da će se u skorijoj budućnosti osamostaliti. Statistika ih evidentira kao "izdržavane osobe".
Spas u odlasku iz otadžbineOmladina nije priortet Vlade Srbije, za njih se ne izdvaja dovoljno novca, niti su uključeni u proces donošenja odluka od lokalnog do nacionalnog nivoa, ocenili su učesnici skupa u Beogradu povodom Međunarodnog dana mladih. |
Polovina starih do 25 godina i gotovo deset odsto onih između 26 i 35 godine života nema nijedan atribut odraslosti - još živi kod roditelja, ne radi, nije u braku i nije finansijski nezavisno. Ovo su podaci iz studije "Mladi - naša sadašnjost", Instituta za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Beogradu, koje je obavljeno na uzorku od 1.627 ispitanika u 62 opštine.
Inače, prema dostunim podacima u otadžbini posao najbrže nalaze stručnjaci za finansije i elektrotehnički, mašinski i građevinski inženjeri. Do radnih knjižica lakše stižu i zanatlije - stolari, fasaderi, armirači i zavarivači. Traženi su i matematičari, nastavnici stranih jezika, lekari-specijalisti i farmaceuti. Do posla u struci najteže dolaze inženjeri poljoprivrede (osim tehnologa), inženjeri tekstilne industrije i metalurzi, lekari opšte prakse, inženjeri rudarstva, sociolozi, istoričari umetnosti, diplomirani arheolozi.
N. S. Preradović