Srbi nemaju da plate kazne, pa robijaju
Slučaj Dragana Staina, koji je trebalo da novčanu kaznu zameni zatvorskom, otvorio je pitanje broja ljudi koji se zbog mnogih okolnosti odlučuju da idu u zatvor umesto da plate novčanu kaznu. Velika beda i katastrofalna finansijska situacija stanovništva, dovela je da se broj ovakvih osuđenika konstantno povećava.
Statistika pokazuje da sve veći broj Srba ide dobrovoljno u zatvor, jer jednostavno, nema odakle da plati sudsku kaznu.
Prema podacima iz Prekršajnog suda u Beogradu, u prvom tromesečju ove godine naplaćeno je 1.756 kazni, dok je 5.059 preinačeno u zatvorske. Od toga, najviše je saobraćajnih prekršaja, gde je 3.780 ljudi za samo pet meseci odlučilo da državi ne da ni dinara. Od toga, 1.381 je zaista i završio iza rešetaka, dok ostali ili čekaju izvršenje ili su se predomislili kad im je stigao nalog policije da se jave na kapiju zavoda u Padinskoj skeli.
Statistika pokazuje da sve veći broj Srba ide dobrovoljno u zatvor, jer jednostavno, nema odakle da plati sudsku kaznu.
Prema podacima iz Prekršajnog suda u Beogradu, u prvom tromesečju ove godine naplaćeno je 1.756 kazni, dok je 5.059 preinačeno u zatvorske. Od toga, najviše je saobraćajnih prekršaja, gde je 3.780 ljudi za samo pet meseci odlučilo da državi ne da ni dinara. Od toga, 1.381 je zaista i završio iza rešetaka, dok ostali ili čekaju izvršenje ili su se predomislili kad im je stigao nalog policije da se jave na kapiju zavoda u Padinskoj skeli.
Aleksandar Ilić, portparol Višeg prekršajnog suda u Beogradu, navodi primer osuđenika koji je pre dva meseca bio iskren na suđenju i koji je svoju kazni odslužio u JP “Ada ciganlija”.
- Beograđanin N.R. je prvi državljanin R. Srbije koji kaznu rada u javnom interesu izdržao po presudi Prekršajnog suda. On je upravljao motornim vozilom u stanju srednje alkoholisanosti sa 0,75‰ alkohola u krvi, pa mu je nakon utvrđene krivice sudija beogradskog prekršajnog suda Sunčica Savić izrekla presudu kojom je prvobitno bio osuđen na novčanu kaznu od 8.000 dinara, ali je građanin N.R. zatražio da mu se novčana sankcija zameni alternativnom sankcijom, odnosno kaznom rada u javnom interesu, pa je prošlog meseca bio upućen na rad u JP ”Ada Ciganlija”, gde je svoju kaznu i odradio – ističe Ilić i napominje da će osuđenici koji se ne kriju i pokažu inicijativu pred sudom za ovakav vid zemene kazne, imati istu mogućnost i u budućnosti.
Vršilac funkcije predsednika Višeg prekršajnog suda Zoran Pašalić to potvrđuje i napominje da nema potrebe da se osuđena lica kriju, već da ukoliko nemaju novac da plate, mogu da predlože da u nekom javnom preduzeću “odsluže” kaznu.
- Retki su primeri odgovornih građana, koji znaju da su pogrešili, da su uhvaćeni u prekršaju i pravnosnažnom presudom osuđeni, ali da istovremeno pokazuju svest o svom društveno štetnom postupanju, da izbegavaju plaćanje novčane kazne, da rizikuju da im se novčana kazna zameni u kaznu zatvora, pa da se onda kriju i od policije u nadi da će nastupiti zastarenje. Zbog toga će onima koji usled teške ekonomske situacije sami predlože sudu da im novčanu sankciju zameni kaznom rada u javnom interesu, to ubuduće i biti omogućeno – izjavio je Pašalić.
