Sto kompjutera u koferu za Srbiju
Kad god pošaljemo nekog Ivu kao ambasadora u Berlinu - to bude opasno, glasila je šala povodom dolaska profesora Viskovića pre četiri godine, što je bila asocijacija na njegovog imenjaka Ivu Andrića, poslanika Kraljevine Jugoslavije koji se u istom gradu zadesio uoči početka Drugog svetskog rata.
Čovek koji je najčešće citirao ovu dosetku vojvođanskih šaljivdžija bio je niko drugi do sam Visković. Diplomata za kog se veže kuriozitet da je bio prvi i poslednji ambasador bivše Jugoslavije u novoj državi Sloveniji, inače profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, završava mandat u nemačkoj prestonici. Pre odlaska on se odazvao molbi "Vesti" da sabere utiske i rezimira protekle četiri godine.
Kakvo mišljenje ste stekli o zemlji, gradu, ljudima?
- Vidljivo je da je tokom tog perioda došlo do promene, i to u smislu koji nama nije povoljan. Naime, zbog krize u Uniji, krize institucija i poverenja, u samoj Nemačkoj je došlo do jačanja konzervativizma i upućivanja samo na sebe. U javnosti je prisutno dosta široko neraspoloženje za davanje pomoći drugima, što je jedan od osnovnih postulata EU kao jedna vrsta solidarnosti. Tako je zavladalo mišljenje da Nemci samo daju, a ništa ne dobijaju, što nije tačno. Svi privrednici sa kojima sam razgovarao kažu da je dobitak Nemačke od EU ogroman i verovatno najveći u Evropi. Ali, običan građanin to teško vidi. On vidi samo ono što neposredno daje iz svog džepa.
Da li su Nemci popravili utisak o Srbiji? Koliko uopšte diplomata može da utiče na tako nešto?
- Može delimično, ali ne i presudno. Od argumentacije ambasadora, načina kako razgovara sa važnim ljudima - od toga dosta zavisi, ali ipak presudni uticaj leži na najvišim političarima. Nadam se da sam pripomogao i da sam nešto uradio. Dobio sam pohvale, iako to nije lepo ni skromno kazati, ali - kao u onom vicu o Nasredin hodži - "ako i nije istina, bar je lepo čuti".
Mnoge domaće delegacije koje su dolazile za vreme Vašeg mandata prolazile su kao bos po trnju u susretu sa visokim nemačkim zvaničnicima?
- Ne bih se složio sa Vama. Mislim da smo u većini slučajeva imali korektne i otvorene razgovore. Otvoreno se govorilo o tome šta su naši ciljevi, viđenja, interesi, kao i njihovi, gde se razlikujemo i ne slažemo... Ali, ono zbog čega ste možda upotrebili tu formulaciju jeste da nismo uspeli da na neki način preobratimo Nemce, odnosno da ih uverimo u to da moraju da promene stav. To je teško očekivati kada je velika sila u pitanju. To su kao veliki tankeri, kojima treba jako mnogo prostora i vremena da bi se okrenuli. Mora se imati strpljenje i čekati do nekog krupnijeg zaokreta.
Prijateljstvo sa dijasporom
|
Kada očekujete da Srbija uđe u EU?
- S jedne strane, imamo veliki potencijal, naročito u državnom aparatu, mnogo veći nego kod drugih država koje su skoro pristupale EU, i to je velika prednost, ali sve zavisi od toga kako će vodeći ljudi i stranke da tu politiku usmere. Ako budemo intenzivno radili, možemo vrlo prijatno da iznenadimo EU i da ostvarimo brže rezultate nego drugi. Situacija u Evropi nije tako povoljna kao pre desetak godina, ali ako se zaista tome posvetimo i na tome radimo, mislim da je period od 8 do 10 godina realan .
Ko Vam je od nemačkih političara zadavao najviše glavobolja i ima li među njima neko ko nas otvoreno podržava, osim levičara?
- Kao u svim zemljama, postoji ogromna razlika - od onih koji nas zaista ne vole i imaju dosta tvrd antisrpski stav do onih koji su veoma skloni Srbiji, razumeju je i podržavaju. Imate, recimo, jednog Ditmara Nitana, predstavnika SPD-a, koji je u Bundestagu najčešće govorio u prilog Srbije i sa kojim sam uspostavio prijateljski odnos. Ali, naravno, u politici odlučuje većina, a ta većina je komponovana tako da je jedan broj poslanika CDU, FDP i, nažalost, Zelenih imao dosta kritičke i vrlo negativne stavove, tako da se stekao utisak da su gotovo svi u Nemačkoj protiv nas.
Naš narod, čini se, želi da veruje kako nas Nemci mrze zbog istorije, ratova i koječega. Da li možete nekako da ih razuverite?
- Mislim da ne bi bilo istinito negirati uticaj takvih stavova na nemačku politiku. Postoje ljudi u Nemačkoj koji smatraju da im je Srbija tradicionalni neprijatelj jer smo u dva rata bili na dve strane (u oba mi pobednici, oni poraženi), što neki u Nemačkoj ne zaboravljaju. Postoji i jedan broj ljudi ovde koji je živeo na prostoru bivše Jugoslavije i morao otići, koji imaju uticaj na političare. Naš stav generalno je da prošlost treba ostaviti iza sebe i da treba okrenuti novu stranicu u odnosima. Isto tako, ne treba generalizovati da Srbi ne vole Nemce. Kada pogledate, u Srbiji vlada veliko poštovanje kad je reč o nemačkim proizvodima. Prema tome, niti je Srbija antinemački raspoložena, niti važi obratno. U pitanju je odnos prema nekim političkim stavovima ili postupcima.
Vraćate se u Beograd, na katedru Fakulteta političkih nauka, ali sa puno prtljaga. O čemu se radi?
- Razmišljao sam šta učiniti da se na neki način odužim svom narodu za to što sam imao čast i privilegiju da budem ovde ambasador. U Srbiji je tradicija zadužbinarstvo. Pošto sam lično ljubitelj kompjutera, došao sam na ideju da bih mogao da poklonim nekoliko kompjutera deci, posebno u zaostalijim krajevima. Počeo sam sa ambicijom 10-20 kompjutera, a sada sam prešao brojku od stotinu! Dogovoreno je da pola od toga ode deci na Kosovu, trećina će ići u zaostale krajeve na istoku i jugu Srbije, a jedan deo sam namenio ljudima u staračkim domovima, koji tako mogu da komuniciraju sa svojim unucima i decom, posebno ako su u inostranstvu.
REKLI SU O VISKOVIĆU
Mihael Adzić, predsednik SKSU
- Politička situacija i odnosi između Srbije i Nemačke za vreme njegovog mandata su bili izuzetno teški i zahtevni, ali smatram da je profesor Visković bio idealna osoba, i da je uspeo da podigne sliku i ugled našeg naroda u Nemačkoj. Bio je često pozivan i na manifestacije našeg srpskog Udruženja. Doživeo sam ga kao "ambasadora za ljude", koji se borio da poboljša situaciju naših ljudi i odnose sa maticom.
Gordana Milanović-Kovačević, generalni sekretar Centralnog saveta Srba u Nemačkoj
- U Berlinu sam više od 42 godine i mogu reći da je retko na poziciji najodgovornijeg u ambasadi, nekada Vojnoj misiji, bila ovakva ličnost kao što je dr Visković. U pravom smislu reči "persona grata". Po meni, dr Visković ostavlja duboke i velike stope u Berlinu. Ko li će stati u njih?
Zlatomir Popović, sociolog i publicista
- Skoro sam slušao njegovo predavanje na Humboltovom univerzitetu povodom otvaranja izložbe Ive Andrića. Predavanje mu je bilo ne samo sadržajno dobro, nego i vrlo prijatno za slušanje - tečno, osećajno, ležerno i slobodno. Isto tako dobro kao što govori, ume da prati izlaganje svojih sagovornika. Visković ne traži skretanje sa neugodnog problema, nego njegovo primerno rešenje, sa kojim će biti zadovoljne sve strane.