Anđelka iz Milvokija na Mobi u Soko-gradu
Anđelka Potkonjak je 17-godišnjakinja iz Milvokija koju je reporterska ekipa "Vesti" upoznala na Mobi 2013. u Soko-gradu. Ove godine je došla u Srbiju sa roditeljima i tri sestre Maricom (19), Đukom (18) i 15- godišnjom Jovankom.
- Moj otac Jovan je rođen u Americi, baš kao i njegovi roditelji, ali kad je došlo vreme za fakultet, moj tata je odlučio da studira teologiju i to u Srbiji, u Beogradu. Bilo je to početkom 70-ih godina prošlog veka. Po završetku fakulteta se vratio u Ameriku i nastavio da se bavi pravoslavnim opismenjavanjem naših ljudi, a od tada je i vrlo često, makar jednom godišnje dolazio u Beograd - kaže na početku razgovora naša sagovornica, koja se izvinjava što ne zna srpski jezik, ali se nada da će ga uskoro savladati.
- Moj otac vuče korene iz Like, tačnije iz Medaka. Do sada sam bila četiri puta u Srbiji, ali bila sam jednom i u Medaku, a iz Soko-grada idemo u Skoplje i u povratku
Voli Beograd- Svaki put kad čujem za Srbiju raznežim se. Mnogo toga znam o otadžbini mojih pradedova, ali tog nacionalnog opismenjavanja mi nikad nije dosta. Mnogo mi je lepo u Srbiji, naročito u Beogradu - kaže ova mlada devojka dodajući da se život Amerikanaca i te kako razlikuje od života Srba. |
ćemo provesti nekoliko dana u srpskoj prestonici - kaže Anđelka, dodajući kako svaki dan pažljivo fotografiše sve što joj zapadne za oko, pa kad se vrati u Ameriku uživa u sećanjima i fotkama.
- Svaki put kad čujem reč Srbija raznežim se. Mnogo toga znam o otadžbini mojih pradedova, ali tog nacionalnog opismenjavanja mi nikad nije dosta. Mnogo mi je lepo u Srbiju, naročito u Beogradu - kaže ova mlada devojka dodajući da se život Amerikanaca i te kako razlikuje od života Srba.
- U Srbiji se sasvim drugačije živi. U Americi je sve ubrzano i nezdravo, od hrane preko svega ostalog. Američko geslo po meni je što brže to bolje, tako da svi patimo od kolektivnog nedostatka vremena i stresa. Ukoliko dožive penziju, Amerikanci su srećni jer tek tada mogu da se opuste. Drugim rečima, završili su sve poslove i mogu da se posvete sebi - priča neveselim glasom ova devojka, dodajući da joj se baš zato sviđa život u Srbiji, a posebno hrana koja je, po njenom mišljenju, mnogo zdravija nego u Americi.
- Svaki dolazak u otadžbinu mojih pradedova za mene je nova edukacija i u Ameriku se vraćam sa sve većim znanjem, ali i svesna onog našeg srpskog, hedonističkog gena, jer se nigde na svetu ne provodi tako dobro kao u Srbiji. Ljudi su topliji i srdačniji, otvoreniji i žele da se druže. Nekako Srbi umeju iskreno i od srca da se smeju, pa čak i na sopstveni račun, dok Amerikanci deluju namrgođeno i
Naučila da kuva pasulj- Obožavam srpsku nacionalnu kuhinju. Posebno omiljeno jelo mi je pasulj na sve načine. Ove godine sam i sama, zahvaljujući Mobi, uspela da naučim da ga kuvam i jedva čekam da ga spremim mom društvu u Americi. |
namćorasto, a zapravo nisu takvi, već su samo umorni od svakodnevnih briga i problema - kaže Anđelka, dodajući kako je bogata jer je Amerika njena domovina, a Srbija otadžbina.
- U Americi živim kao tipična Amerikanka, a Srbiju nosim u srcu i tek sam prava Srpkinja kad dođem u Srbiju, ali to kratko traje, jedva nekoliko nedelja. Ipak, zbog tog iskustva se osećam bogatije u odnosu na mnoge svoje vršnjake jer imam i domovinu i otadžbinu i to na dva različita kontinenta - veli Anđelka kroz smešak
