Narod među bombama i borovnicama

Tradicionalnom turističkom manifestacijom Dani borovnice, koju su na Kopaoniku organizovali MK-grupa, Nacionalni park i turističke organizacije Raške i Brusa i zvanično je počela ovogodišnja berba borovnice koja će potrajati sve do polovine avgusta.

U želji da se, u sveopštoj besparici i krizi, zaradi koji dinar, u berbu se uključilo više hiljada žitelja kopaoničkih i potkopaoničkih sela, čak i stalno zaposleni zbog berbe borovnice uzimaju odmor ili neplaćeno odsustvo. Slično je i na Goliji, Mokroj gori, na nekim delovima Rogozne, Hajli kod Rožaja i drugim planinama na ovom prostoru.
Rajko Sović, dugogodišnji lugar na Goliji, kaže da je borovnica na ovoj planini solidno rodila i da je najviše ima oko Jankovog kamena, Odvraćenice, Radulovaca, Grmička, Lise i duž planinskog puta prema Ivanjici.

Od džema do rakije

U više mesta tokom berbe borovnica održavaju se kulturno-zabavne manifestacije, a na Kopaoniku se okupi i po 3.000 gostiju. Na kopaoničkim Danima borovnice održana su i takmičenja u više disciplina, a pobednicima su uručena i prigodna priznanja. U kategoriji proizvođača alkoholnih i bezalkoholnih pića od borovnice prvo mesto osvojio je etno-restoran Vatrište sa Kopaonika, a najbolje slatko od borovnice napravilo je udruženje Zlatne ruke iz Brusa, nagradu za najbolji džem osvojila je Dragica Gavrilović iz Raške, a za najbolji sok od borovnice Milica Bučić iz Brusa. Slične manifestacije biće održane u Zubinom Potoku, Ivanjici, Rožajama i Plavu u Crnoj Gori.

- Kod nas je berba počela znatno pre Dana borovnice i zvaničnog otvaranja sezone. Bere ko stiže i kako može, a u trci za zaradom koriste se sva moguća, pa i nedozvoljena sredstva. Berači koriste takozvane grebeni, kojima se uništavaju ili ozbiljno oštećuju čitavi kompleksi samonikle borovnice - upozorava Sović.

U kandžama nakupaca

Veći deo naroda u ovom kraju je nezaposlen, mnogi Raščani, Ivanjičani, Novopazarci, Sjeničaci i Kraljevčani angažovali su cele porodice kako bi branjem borovnica zaradili za hleb, drva, zimnicu i pripremili decu za školu. Ima i puno mladih koji beru borovnice da bi u drugoj polovini avgusta sebi omogućili odlazak na more.

- Beremo samo rukama, ne koristimo nikakva pomoćna i zabranjena sredstva, stalo nam je da borovnice bude iduće i narednih godina. Spavamo u očevoj kući blizu Grmička, nekada cela porodica dnevno nabere i po 20-30 kilograma i zaradimo, zavisno od kvaliteta i cene, koja se kreće od 100 do 200 dinara po kilogramu, lepu sumu novca - kaže Milka Perović iz Raške.

Rajka Tomović iz Novog Pazara koja borovnice bere u okolini Odvraćenice i proseku dnevno sakupi oko 15 kilograma.

- Dobar berač, ako izdrži na vrućini ceo dan, može da nabere i po 20 kilograma. Oni koji koriste grebeni i specijalne grabulje naberu mnogo više, ali rizikuju da ih uhvati inspekcija, da im sve oduzme i da završe na sudu - objašnjava Rajka. - Nema organizovanog otkupa, niti hladnjača, jedini otkupljivači su nakupci iz Novog Pazara, Raške, Ivanjice i Brusa koji plaćaju u kešu, ali mnogo zakeraju i zakidaju nam na kilaži i ceni. Nemamo drugog izbora, da je Srbija bolje organizovana država, samo na Goliji u špicu sezone moglo bi da se nabere više vagona borovnice koja je, kako čujemo, dobro plaćena u Beogradu, a i tražena u celoj Evropi.

Inženjeri i rudari

Na Kopaoniku borovnice najviše ima na Pančićevom vrhu, Gobelji, Suvom rudištu, Sunčanoj dolini.... Ima je i na delu oko Semeteškog jezera, oko Nebeskih stolica i oko Jelakca...

Mića Maksimović, direktor Nacionalnog parka Kopaonik, upozorava da se uništavaju žbunovi.

Milion evra u korovu

Radenko Joković, direktor propale Zemljoradničke zadruge "Ras" u Novom Pazaru, kaže da situacija nikad nije bila gora:
- Da u ovom kraju postoji neki ozbiljniji izvoznik ili pogon za preradu borovnice u slatko, džem ili sokove još hiljade ljudi bi se bacilo na berbu i bilo bi posla, bude godina kad se ne ubere ni deseti deo, stotine i hiljade tona propadnu. Mi smo svojevremeno započeli gradnju fabrike za preradu šumskog i jagodičastog voća, ali je nikada nismo završili, jer je izostala pomoć države, milion evra koliko je uloženo duže od decenije je u korovu!

- Više stotine, možda i hiljada hektara Kopaonika prekriveno je samoniklom borovnicom koju ranije niko nije brao, međutim, kako je počela potražnja za ovim proizvodom i izvoz, a hiljade ljudi je ostalo bez posla, počeo je i julsko-avgustovski juriš na Kopaonik. I sve bi to bilo dobro da se neki nisu setili metalnih grebeni, kojima skidaju cele žbunove borovnice, i zrele i zelene, i nanose ogromnu štetu planini. Imamo čuvarsku službu, ali nemoguće je zaštititi svaki deo ogromne planine - ističe Maksimović.

Bosa i Milija Milosavljević iz Gazivoda kod Zubinog Potoka trude se da zarade što više.
- Težak je ovo posao i kratko traje, obično kraće od mesec dana, muka nas je naterala da izađemo na planinu i berbom borovnice zaradimo deci za školu. Ovde nam plaćaju 150 do 200 dinara po kilogramu, a u Beogradu je otkupna cena i do 300-500 dinara, nakupci duplo više zarade od nas što beremo i pržimo se na ovim vrućinama, ali i ovo je bolje nego da bez igde ičega čekamo jesen - priča Milija.

- Da nije borovnice, pečurke i kleke, ne znam kako bi preživeli i školovali decu, srećemo na planini i prosvetne radnike, medicinske sestre, inženjere i bivše rudare, ostao narod bez posla, pa se i na ovaj način bori za koru hleba - priznaje Bosa Milosavljević.

Narod se trudi i muči, jer nema mnogo izbora. Borovnice najviše ima, najbolje rodi i najboljeg je kvaliteta na kilometarskoj padini koja se od Pančićevog vrha spušta ka Brzeću, Brusu i Leposaviću.

Mada je na ovom delu Kopaonika NATO rasuo na stotine kasetnih bombi, koje još nisu kompletno deaktivirane, berači borovnice su ga temeljno "češljali" svakog leta i, na sreću, niko nije stradao. Sudbina je, međutim, htela da prošlog leta baš u vreme berbe, bombe raznesu trojicu deminera! Prostor je od tada ograđen sa vidnim upozorenjem da je branje borovnica tu zabranjeno i "opasno po život", međutim, mnogi se ne pridržavaju upozorenja i u trci za dinarom i dalje rizikuju živote.