"Srbiju će spasti loza Nemanjića"

U Rekovcu se završio 44. Sabor "Prođoh Levač, prođoh Šumadiju". Ovim mestom prodefilovale su kolone znatiželjnika ne bi li videle gotovo zaboravljeno narodno stvaralaštvo, devojke s najdužom pletenicom, muškarce s najdužim brkovima... Narodne pesme i igre, zdravičari, muzičarima na tikvama i ostali umetnici nisu jedino što Levač ima.

Miroslav Ž. Simić, genealog, pisac i publicista

Među meštanima često može da se čuje da Levač jedino nije imao kralja. Prvi srpski vožd Živko Šokorac, iz Poljna kod Blagotine, titulu je dobio pre Karađorđa, Velimir Popović iz Potočca kod Paraćina bio je ban, Stevča Mihajlović iz Jagodine bio je predsednik vlade, Desimir Jevtić iz Oparića kod Rekovca bio je predsednik Izvršnog veća Srbije u vreme stare Jugoslavije, a Velimir Velja Vukoćević iz Oparića predsednik jugoslovenske vlade.

Levač se ponosi i time što je imao nekoliko vojvoda, ambasadora i ministara, a neki istoričari tvrde da je kneginja Milica rođena u Županjevcu kod Rekovca, saznaju "Vesti" od Miroslava Ž. Simića, genealoga, pisca i publiciste, iz Dragova, nadomak Rekovca, autora vrednih dela o ovom kraju.

Koju teritoriju obuhvata Levač, jer se obično pod njim podrazumeva samo rekovačka opština?

- Tačno je da se u poslednje vreme tako govori. Međutim, rekovačka opština čini samo četvrti deo Levča. Inače, on obuhvata Grudovac kod Trstenika, zatim se proteže levom obalom Zapadne Morave do Stalaća, potom preko leve obale Velike Morave obuhvata Varvarin i Jagodinu do Bagrdana i Miloševa. Tako je granica Levča napravljena za vreme Nemanjića.

Dragovo je iznedrilo puno velikana o kojima ste pisali u pilot primerku knjige "Kraljevsko Dragovo", koju je objavila štamparija Vojske Jugoslavije. Koju biste ličnost izdvojili iz plejade naučnika?
- Živojina Radojevića, poznatijeg kao Žika Bradara, rođenog 1861. u Volujku kod Rekovca, koji je Agro-ekonomski fakultet završio u Bordou u Francuskoj. Bio je prvi doktor poljoprivrednih nauka iz ovog dela Srbije. Po završetku školovanja odbio je posao u vladi Srbije i vratio se u zavičaj, gde je ličnim primerom podučavao seljake novom načinu poljoprivredne proizvodnje. Prvi je uveo savremeniji način uzgajanja vinove loze kalemljenjem na okce i prporenjem loze i prvi odvojio ekonomsko dvorište od okućnice. Kao višegodišnji predsednik opštine Volujak, koje je 1900. godine postalo Dragovo, od svojih i knjiga dobijenih od kralja Aleksandra i kraljice Drage Obrenović, 1900. godine osnovao je prvu biblioteku u Levču. Sagradio je mnoge poljske i seoske puteve, mostove i propuste.

Kako je nastalo Dragovo?
- Upravo je Živojin postigao dogovor sa kmetovima, dubničkim Petrom Jovanovićem i puljačkim Ljubomirom Stevanovićem, da se sela Puljci, Volujak i Dubnica ujedine u jedno i o tome pismom obavestio kralja Aleksandra Obrenovića. Godine 1900. sa blagoslovom kraljice Drage i kralja Aleksandra, to je i učinjeno, a kraljica Draga je novo selo nazvala Dragovo.

Da li je bilo svetski priznatih Levčana?
- Akademik profesor dr Kosta P. Todorović Koča, rođen u Beogradu 1887. godine, od oca Pavla Todorovića, marvenog lekara iz Dragova i majke Brigite, poreklom iz Graca. Bio je lekar naučnik, profesor Univerziteta u Beogradu, član SANU-a i istaknuti stručnjak u oblasti zaraznih bolesti. Objavio je 150 naučnih i stručnih radova na našem i stranim jezicima. Osim brojnih priznanja i odlikovanja dobio je Orden za vojne zasluge sa velikom zvezdom, bugarski Orden za zasluge, Francusku bronzanu medalju, rumunski orden Meritul danitar prve klase, Francuski krst zasluge borca, zlatnu diplomu Medicinskog fakulteta u Gracu... Bio je i počasni profesor većeg broja Univerziteta u svetu, a Klinika za infektivne bolesti u Beogradu od 1926. godine nosi njegovo ime.

Dragovo je dalo i proroka poslednjih vremena, kako zovu monaha Gavrila.
- Da. Vitomir Antonijević rođen je u porodici Velisava i Julke. Poslednje dve decenije 20. veka kao monah Gavrilo živeo je u manastiru Svetog Luke u Bošnjanu, gde je i 1999. umro i sahranjen. O njegovom prorokovanju pisala je monahinja Makrina u knjizi "Starac monah Gavrilo, prorok poslednjih vremena". Njegova najčešće citirana misao je: "Srbinu slobode neće biti sve dok Rusija ne postane carevina. Tada će iz Rusije doći mladić iz loze Nemanjića koji će sedeti u Kruševcu i koji će sagraditi Srbiju da će biti najbogatija u Evropi. Molite se Bogu da do toga što pre dođe."

Iz Dragova je Milosav Mitrović, čiča Losa, čiji lik, iako je on preminuo još 1961. godine, viđa hiljade ljudi.
- On je pedesetih godina prošlog veka postao zaštitni znak jagodinskog piva, jer se njegov lik nalazi na etiketama flaša. Inače, on je učestvovao u otadžbinskom ratu od 1914-1918. Bio je ranjen i amputirane su mu obe noge. Bio je dobar domaćin, vredan i inteligentan čovek.