Sir od kojeg se živi 100 godina

Predsednik opštine Sjenica Hazbo Mujović obavestio je nedavno javnost u Srbiji i zainteresovane kupce u Evropi da je sjenički sir dobio sve potrebne sertifikate i da je po svim kriterijumima ispravan, čist, ukusan, zdrav i izuzetno koristan za ljudsku ishranu.

Kuda sa tolikim sirom: Sadija Kamberović

- Sve ovo bilo je poznato i ranije, odvajkada se sjenički sir pravio narodnom tehnologijom, potvrđenom u praksi kroz vekove, od ovčjeg i kravljeg mleka koje se ne prokuvava, to jest ne prolazi takozvanu termičku obradu. Nikada nije bilo sumnje u njegovu ispravnost, kvalitet i način spravljanja, ne pamti da je nekome nešto falilo zbog konzumiranja sjeničkog sira, naprotiv, reč je o izuzetnom proizvodu iz netaknute prirode, koji je melem za svačiji organizam. 

Prodaja samo na pijaci

Zahvaljujući ponajviše činjenici da im u ishrani dominiraju mleko i mlečni proizvodi, Pešterci su poznati po dugovečnosti, posle Kavkaza, ovde ima najviše 100-godišnjaka - ističe Mujović.
 

Kada je preko nekih novopazarskih, beogradskih i sarajevskih firmi i Sandžaklija koji žive u Evropi sjenički sir počeo da se, u manjim količinama, i izvozi, i kada je u Evropskoj uniji počela da raste tražnja za ovim proizvodom, Nemci, Belgijanci i Austrijanci zatražili su papire o njegovoj ispravnosti i tu je nastao problem.

- Naš sir se pravi od mleka koje se uzima odmah nakon muže, dakle bez prokuvavanja, a proizvodi se najvećim delom na bačijama. Stručnjaci su tražili uzorke i ispitivali ih. Ali i tome je došao kraj, nauka je rekla svoje, sa više instituta, posle više godina praćenja i laboratorijskih ispitivanja i naučnih studija kompletirali smo dokumentaciju iz koje je svakome jasno da je sjenički sir i bez termičke obrade zdrav i čist kao suza - naglašava gradonačelnik Mujović i podseća da su godine osporavanja usporile izvoz i samo delom narušile imidž sjeničkom siru.
 

Prehrambeni tehnolog iz Sjenice Sadet Vrcić naglašava da će sjenički sir ubuduće biti brendiran i zaštićen.

Karajukića bunari na Pešteru

- I drugi najpoznatiji sirevi u Evropi, francuski i švajcarski, ne prolaze termičku obradu, a važe za skupe specijalitete koji se prodaju po celom svetu. Naš problem je i geografsko poreklo, nismo ranije brendirali sjenički sir, pa se pod ovim imenom prodavalo sve i svašta, čak i sirevi proizvedeni u Leskovcu, Užicu, Novom Pazaru, Kraljevu... I danas mnogi pokušavaju da ušićare proizvodnjom lažnog sjeničkog sira - objašnjava Vrcić.

Sjenički sir može biti samo sa Peštera. Specifična klima i ishrana stoke, podneblje, voda, specifični način proizvodnje i ljudi koji ga prave daju mu pečat i ukus po kome se odvaja od drugih sireva. Zbog toga država mora više da se angažuje da zaštiti svoj brend i potrudi se da pomogne stočarima da izvoze svoj proizvod.

Sadija Kamberović iz Draževića kod Sjenice godinama pravi sjenički sir.

- Žalosno je što u Srbiji sjenički sir postaje luksuz, jer zbog bede i siromaštva, ljudi ne mogu da priušte nijedan kilogram mesečno. S druge strane, mi proizvođači nemamo organizovan otkup, sir prodajemo jedino na pijacama, poneku kačicu pošaljemo autobusima našima u Nemačkoj, svako se snalazi kako sam zna i ume, svako je i proizvođač i prodavac i promoter. Mnogi sir ne mogu da prodaju, nemaju ni rashladnih uređaja i ne mogu da ga sačuvaju za jesen i zimu. Da je izvoza, da je velikih otkupljivača i koliko-toliko sigurnih cena, stoke bi bilo više, a od sira bi moglo da živi, ne samo Pešter, već pola Srbije - kaže Sadija Kamberović.

Jusuf Dacić, vlasnik velikog stada ovaca i proizvođač sjeničkog sira iz sela Bioci na Pešteru, žali se da su im jedini kupci već godinama - nakupci koji kupuju sir po bagatelnim cenama.

- Pošto je sjenički sir dobio sve potrebne dozvole i, kako čujem, sada može bez problema i u Evropu, očekujemo da će opština i država nešto preduzeti i da će konačno krenuti organizovani otkup i izvoz - nada se Dacić.