U Americi sve počeo iz početka!
Energija, abmicija i želja za stručnim usavršavanjem odvele su psihologa iz Kragujevca Marka Mihailovića (36) u Nemačku, gde je aplicirao za doktorske studije u Hajdelbergu. Ipak, dobijanje zelene karte na lutriji dovelo ga 2006. u Ameriku.
- Odlučio sam da odem u inostranstvo i da ostvarim svoj cilj, a to je bila organizaciona psihologija, psihoterapija i klinička istraživanja - kaže Mihailović, danas zaposlen na uglednom čikaškom Northwestern Univerzitetu.
Na pitanje da li su se njegova očekivanja poklopila sa realnošću u "obećanoj zemlji" Marko kaže da je znao da neće biti lako.
- Čuo sam iskustva drugih ljudi, saznavao sam o Americi gledajući TV, filmove, ali realnost se razlikuje od svega toga. Bilo mi je teže nego što sam očekivao. Iznenadilo me je to da sam bio totalni autsajder, imigrant bez iskustva, bez igde ikoga, i to da se moje prethodno obrazovanje nije uvažavalo i da sam morao da
Svrha života da pomaže drugima
|
počnem iz početka. Svi mi imigranti smo prošli kroz taj period preživljavanja, borbe da pokrijemo troškove života i morali smo da radimo razne stvari. Ipak stalno sam imao cilj da se usavršim profesionalno - dodaje on.
Stav pun entuzijazma i vere se isplatio. Marko Mihailović sada radi sa uglednim istraživačima i profesorima na Northnjestern univerzitetu, Feinberg Medicinskom fakultetu, na odeljenju psihijatrije i bihevioralnih nauka. Koristeći svoje znanje iz organizacione psohologije on radi kao menadžer koji koordinira između kliničkih istraživača i profesora, a glavni fokus njihovog tima je usmeren na šizofreniju, bipolarne poremećaje i depresiju.
- Mi radimo na ispitivanju lekova za šizofreniju. Imamo svetski poznate profesore i doktore psihijatrije, kao i profesora Herberta Melcera koji je od 1991. svetski lider u ispitivanju nove generacije antipsihotika za šizofreniju koji su se pokazali efikasnim kod pacijenata koji nisu pokazivali nikakav boljitak koristeći dotadašnju zvanično priznatu terapiju. Trenutno laboratorija dr Melcera radi na izuzetno značajnom projektu: u komplikovanom mikrobiološkom procesu uzimamo iz krvi stem ćelije i iz njih pravimo nervne ćelije. Potom presađujemo te nervne ćelije u mozak životinja i gledamo da li je došlo do određenih promena. I ustanovili smo da jeste, da se stare nervne ćelije regenerišu. To nas dovodi do zaključka da to isto možemo da uradimo sa pacijentima koji su oboleli od šizofrenije i kojima je jedan deo mozga izgubio svoju funkciju usled odumiranja nervnih ćelija. Ako presadimo te nervne ćelije onda bi taj
Strastveni fotograf
|
deo mogao da se regeneriše. Ako bi se ostvarilo ovo revolucionarno otkrice dr Herbert Melcer bio bi jedan od ozbiljnih pretendenata da dobije Nobelovu nagradu za svoj naučni doprinos u ovoj naučnoj disciplini - priča Mihailović.
Osim rada sa tako velikim naučnikom Marko Mihailović kaže da je veoma zainteresovan za psihoterapeutski rad i da bi želeo da ima svoju praksu i sam radi sa pacijentima. Takođe, planira da koristi svoja znanja iz organizacione psihologije i radi sa velikim kompanijama koje traže usluge iz oblasti konsaltinga.
Takođe je aktivan u humanitarnom i volonterskom radu. Kaže da se iznenadio kad je došao u Čikago i video da ne postoji nikakav servis koji bi pomagao pridošlim Srbima i pružao im korisne informacije. U nekadašnjem Kulturnom centru "Sveti Sava", a sadašnjem Muzeju, osnovao je i bio predsednik Serbian American Resource Center. Sada je u toj instituciji aktivan volonter i član upravnog odbora koji, kako kaže, pokušava da sve svoje veštine stavi u službu ove organizacije.
