Raj koji se zove Teška muka

Kada se Milašin Stojanović iz Panjevca kod Despotovca, koji je od 1989. godine radio u kantonu Uri Aldorf u Švajcarskoj, 2000. godine vratio u zavičaj, jer je otišao u invalidsku penziju, najviše vremena provodio je u Vukovačkom potoku, šumi sa stoletnim stablima i opijajućim mirisom bagrema. Za 13 godina napravio je tu neobičan kompleks za odmor koji je nazvao Teška muka.

Milašin sa zubima medveda iz pećine

 

Njegov ranč nalazi se daleko od gradske vreve, drčanja poljoprivrednih mašina i, posebno letnjih vrućina, jer je ovde uvek hladnije za 15 stepeni. Mnogi su mu rekli da sam je za velike pare koje je uložio mogao da kupi stan u Beogradu ili vikendicu u nekoj banji, ali tamo nikada ne bi imao ono što je upravo po njegovoj meri.

Upravo na ovom mestu svojevremeno je njegov pokojni otac Živadin napravio kućicu da porodica ima gde da se skloni od nevremena, jer je u okolini imao imanje od tri hektara.

- Tu smo i držali stoku da ne bi bila blizu kuće. Moja majka Milena umrla je na samo pedesetak metara od te očeve kućice kada se iz njive vraćala kući. Slika majke, koja je kroz ovu šumu bezbroj puta teglila džakove koncentrata na leđima, nikako me nije napuštala. Iako je udaljena samo kilometar od sela, do nje su vodile samo šumske stazice. Da bih stigao do tog mesta, guslao bih traktorom čitav sat - priča Milašin za "Vesti".

Šarani i koze

Tek kada je snahinom ocu Neđi Stevanoviću pre četrnaest godina pokazao očevo imanje, koje je bilo obraslo u korov, sinulo mu je da bi mogao da ga preuredi. Pošto zbog bolesti nije mogao da radi, njegov sin Darko, koj je ostao u Švajcarskoj, pomogao mu je finansijski. Prvo je napravio put od sela do kućice. Mesec dana su sve raspoložive mašine firme Ult iz Despotovca kopale i ravnale nepristupačan teren.

Šumski kompleks za odmor

 

Stojanovići su računali da će komšije koje imaju kolibe i kojima bi taj put takođe bio potreban da pomognu novčano. Svi su obećali, a onda odustali, pa je Darko uložio 20.000 švajcaraca. Pošto su često imali problema sa pijaćom vodom, a Milašin je otkrio izvorsku vodu, napravio je česmu za putnike namernike i vodu, koja ima prirodan pad, doveo do sela. Komšije su se, doduše, tada uključile, pa su troškove podelili. Onda je Darko i pored česme napravio put, koji ga je koštao 20.000 evra.
 

Pećina koja je preuređena

 

- Zato sam ovaj svoj raj nazvao Teška muka. Čini ga nekoliko kućica od drvenih oblica od stotinak kvadrata. Imam sobu za spavanje zimi, letnju sobu u kojoj nikada ne ložim i letnjikovac. U obližnjem jezercetu uzgajam šarane od po pet kilograma, imam ukrasne koze, dva divlja praseta, dva zeca i običnu kozu. Najvažnije je da ovde imam svoj mir - zadovoljan je Milašin.

Medved iz praistorije

Ćeze za mladence

On se tu nije zaustavio nego je bagerima proširio jednu pećinu koja se nalazi bliže selu i napravio prostor za kobilu Doru, lovačke kerove, sobicu u koju je doveo vodu. U ovoj pećini Milašin čuva fijaker i čeze u kojima vozi prijatelje pred oltar, jer kaže da nema nameru od toga da pravi biznis.

- Fijaker sam platio 1.000 švajcarskih franaka, čeze 500 evra, Doru 600 evra, a opremu za nju 500 evra. Originalno sedlo iz Belgije platio sam 800 evra da bi mi bilo udobno pošto sa Dorom idem u lov. Od prijatelja sam dobio sombrero iz Španije. Kad ga stavim na glavu, pola Teške muke je u ladovini - kroz osmeh će Milašin. Zanimljivo je i da je u toj pećini pronašao zube medveda, stare 10.000 godina. Slao ih je analizu i saznao da je medved došao iz Švajcarske.
 

Deo letnjikovca

Skoro ne postoji javna ličnost koja nije bila gost Teške muke. Milašin ne želi da odaje njihova imena, ali kaže da ovde imaju jedinstvenu priliku da se opuste daleko od očiju ljubopitljive javnosti. Nedavno su mu gosti bili glumac Radoš Bajić i Đoda, popularni lik iz serije "Selo gori, a baba se češlja".

- Kuma Slobodanka Simić iz Plažana pomaže mi da ugostimo sve goste. Tom prilikom bilo je nas tridesetak. Njih desetak nije pilo alkohol. Mi ostali popili smo 80 litara vina. Pilo se kao pod nadnicu. Pojeli smo dva vepra od po 80 kilograma. Inače, ovde se jede samo jagnjad do 30 kilograma i a prasad do 20 kilograma - priča Milašin.